Подунавка Београд

у

4

№ 53.

У С у б о т у 23. О к т о б р а

1853«

Н Е К А Д Ђ И С Л Д Ђ. I. Грома грло разареногћ Утреска ми сиелмн духт., Вала лупа набуреногЂ Заглуну МИ ОШТрБЈИ слухЂ, Итре мунћ силан-ћ блесакт. Засену ми бистарт. видт., ВЈорт. бесн&ш — лакт. к'о песакт.Умт. завитла м' даровитт.' . . Обнезнани с', - о сплавћ груну, На кои седо кт. златномт. руну . . . , Лежа .чдант.... к'о стена .... Та безт. душе студена .' —- II. Садт. величантр. не»(н гласакт. Снажно м' пробн ува дну, Раногт, сунца румент. зрачакЋ Са зеннца м' спршги тму;. . Скочи брзо, — сга на ноге, Дедент. ст. чела разтро знои;. . Смеле добм опетт. снаге, Опетт. разумт. добм мои ; Сграби песло. . .развн платна ...., И гле ... ево полн златна. . ., Гди умова влада сборљ .... Гди 1' слобода стаду торт...!! —

ђ I. П. В.

I О В А II К А П Р В А , КРАЛБИЦА ОДЂ НЕАПЕЛА. (Продужен-е.) * Докћ е 1ованка у Неапелу судила убицама нћног -б му!на, буде одћ брата му Лудвига, крала У горскогч., окривлћна , да га

е сама убила. Она е бмла молила овогљ вла|: даоца за обрану себи и свомћ малолћтномљ принцу ; ио ЛудвигЂ жестоко 1оК е одговорш претећи цриомљ осветомљ. I о в а и к а се стапе обзирати за иомоћх. и даде руку храбромт. приицу Лудвигу одтј Тарента, кои ипакт. ние бмо доволг.но лкћ , да устави приближугоћу се бурго. Већт. се зачу топотт. Маџарски конн по землБи Итал1и. Страховитми кралг. наред!о е да се предЂ воискомћ носи црн-в барикт., иа комђ е изображент> бмо жалостаит. копацт. брата нћгова, Народи су ст. трепетомт. сматрали ову освету навештугоћу заставу , а 1ованка са св1го сграна стешнћна, позове'обшту скупштину кралћвства. „Само се на мене" говорила е оиа редовима „кралћ гнћви, на меие, кого држи за убицу свога брата. Вм ћете ме бранити , н до_ бро знамт>; ал' крвБ невинБЈ нетреба да тече у беснлодпомЂ бого. Покорте се дакле кралго, и обезоружаите вћгову лростћ доброволБиомћ послушносћу. И вамт. остлвламт. драгоценми залогт., мое чедо Хароберта. Даи Боже, да нћгово безазлено осмешкиванћ буде вашт. заступникт., и срдитогт. крала убложи ! Мене страдалницу , нект. дална Фраицусн а закрилгое дотле, докт. ме годт. торагествена пресуда Божћгт. наместника на землви неопрости одт. гадногт. обтужена, па да онда ст. чесћу, и као кралвица ступимт. па землго , кого сада — са скрушенимЂ срцемт., али сћ чистомђ савесћу оставламЂ." Очи су се ратоборнммЂ слушателБима,