Подунавка Београд

179

8 - ку стр. 73. V Г>1'о,'1>аду у 'Гапоерафш кннжества СрбГе. Споменуто е већт. у овимћ листовима, да се гореречене кнБиге за нечатнго справлиго. Садг. прилику имамо почитаемои публики обавити, да су оне на свКтђ већљ изишле , и по пропису Вмсокославногт. Попечителства Просв1јштен1а, прва у гимназ1ама, друга у нормалнимЂ школама предаго се. Сувише бм бмло говорити о потреби оваки кнвига, будући е то очевидна стварв , да школе безт> кнвига бшти немогу; ерт> младегкв, коа се учи, мора имати изх> чега ће се учити. Мм паиЂ тимђ желБше школске кнБнге изгледамо , што нарочито. на нвима велику оскудицу трпимо. Но вћкт. корача, и зракт> просвћте по ц1>ломг> се св!>ту разшируе, па и но Србш. И она заиста неће дуго у назадку остаити. По силама и обстоателствама своима она теаки и теаштће, да се са осталимљ изобра :кенимЂ дргкавама успореди. Школске су кн1>нге основђ свега народногх> изображен1а. Почетакљ е учин 1?>нђ . . . И далћ ће се доћи .. . Тако се већг> између осталм подђ перомг> налазе : Србска Реторипа и Лолатчгиа Геоера.фи1 свио пет 6 гастГи св-ћта. Видимо дакле , да ће се у отечеству нашемг> за кратко време све опо надокнадити, што е досада нехатоств ирепебрегла и занемарила. 6рг> ишва ренноств , /:оа Земаллско Правителство наше одушевлнва , безт> бож1н благослова остати неће. II заиста свакоме Србину срце заиграти мора, видећи, како му драгоцћно отечество у култури и образованго напредуе. Срби ће сигурно временомљ за узорг> служити осталои гогославенскои браћи у смотрешго учевнм предмета свакога рода ! Што смо пређе о „ Исторш " и „ Катихизису м рекли, то исто и овде кажемо, т. е. да се и ове кнБиге одликуго изборомг> предмета, ноннтномђ лакосћу за д1>цу, а особито чист1>шг>. лћпммЂ, краснммљ србскимЂ езмкомг>. Издан1е е красно , каквомг> се надати можемо одг> наше правителствене типограФ1е.

К 0 Р Р Е Ш П 0 Н Д Е Н Ц I II. У Бретислави, 10 Окт. 1843. Хвалити ВасЂ , ил управо благодарити ВамЂ морамг>, што сте Вм у списима србскимЂ, на колико ми е познато, први р!>чи ове Словенски, Словенска'\ и т. д. мћсто „ Словакки" употребили. Нама Словацима , нећу да рекнемг> противно, него опетв некако чудно и одпорно у ушима звопе оне Формац^е , што ш Срби одг> самоставиогг> имена „Словакв" праве : „Словагкги, — ка, — ко; тгословагити ," и нарћч1е „Словат,ки. и Одпорно е пакг> зато нашимг> ушима, што мм Словаци , премда истоветно тако , као и Срби, одг> онм самоставпм имена на — аке Формирамо прилагателно, глаголБ и нарћчје на — ацки, — ацка, — ацке, — агити, — ацки : на рћчв „Словакв" ово правило нити у писму, нити у говору неапплицирамо, него говоримо и пишемо .* у мужкомг> роду ,, Словакв ," у женскомг> „ Словенка ," весма редко : „ Словагка;" „Словенски, словенска, словенске ," иикада „ словацки, — ацка , — ацке,,словенгит, пословенгит " и т. д. а не „словагит, пословагит^ нарћчје: ,, словенски не „еловагки. 1 ' Будући пакг> да е пристоина стварљ, да се народна имена и у другимљ езмцима тако пишу и употреблнваго, као што ]'и народг., коему принадлеже, употреблнва ; пакг> што одг> „ Поллкб " неФОрмирамо ,, Поллгка , поллгки и и т. д., него велимо „ Пол&ска, полбски," као што сами Поллци говоре : свакимг> правомљ дакле можемо и мм Словаци одг> браће наше Срба и Хрвата то гкелити, да Формац1е одт> имена нашегг> ,,Словак5 " тако употреблнваго, као мм. — Добро 6 јн бмло, кадг> бм смо некако и кодг> простоте могли изтребити опа имена : „Рацв, Тотв, Пемакв ," и замћнити 18 са пристоинима : „Србе, Словакк , Чезсв ," ерг> тимт> бш се заиста симпат^н нодпомогла, и многе предразсуде о имену уништиле. ђ. 3.

Ј