Подунавка Београд

178

наслћдника. Но Неапелт> е желт, да нћгова мила кралвица негда собственогтв смпа оставн свомК) крал1јвству , а нћно срце , ков се само замало радовало сладкомЂ имену матере, иотаино се слагало сђ овомђ желвомЂ. Она се дакле рћши и на четвртми бракв , и даде руку племенитомЂ принцу Оттону БрауншваигскомЂ (1376). ПосшиакЂ разири се на ову женидбу, кон му е претила да ће му отргнути силно пожеланми престолЂ; заборави на пређашнл добротворства 1ованкина, и стане одђ овогђ магновенн ковати паклене планове, кои су се — тако е хтела судбина — изђ светогђ места (Рима) испунити морали. (Продужешв сл&дуе)

ПИСМО ДОСИТЕЛ ОБРАДОВИћА. Мили мои рођаци, Господари Шихаиле Павловићу и Јупо Кисику, здравствупте! Малена птица (валада е врабацЂ) дође ми гоче лупати на прозорЂ. А коа бш друга бћ1ла, него врабацЂ ? У ово доба године нема други птица у многонародномЂ граду, а врабаца свуда има; зато и л велимЂ да е морао бмти врабацЂ и ммслимђ да се у пвомђ неварамЂ. — Сада иочнемЂ погађати или врачати, то е све едно, кадЂ врачарЂ погоди, оида наврача : мои су прозори нови, нема на иБима ни прелеплћна ни залеплћна , на што 6 б 1 ту врабацЂ клгоцао : помбјслимђ у себи, врабацЂ залуду неклгоца, то може што значити. Зато речемЂ у ммсли : врабче! ако што добро и весело узказуешЂ, клгоцаи 1 оп ! тб кои редЂ. Како то поммслимђ , ето га оаетв са своимђ клгоцђ , клгоцђ , клгоцђ . Ово е бмло изђ готра. Пролази данЂ, и почнемЂ мбјслити, да нисамБ добарЂ погађачЂ, и да ме е преварк> врабацЂ. ЗавћштамЂ се, да одђ сада нећу за нћгово клгоцанћ марити. А кздђ ти буде у само вече и у сумрачицу , ето ти каикџ16 сђ пуномЂ врећомЂ и са ш1смомђ, пунмМЂ веселБ! гласова , да су ми мои рођаци здрави и весели у ЗемунЂ дошли, и мени шалго много више , него самв се иадао, — АферимЂ

врабче ! речемЂ, тш ми ниси на прозору бадава клгоцао, ниси се осрамотЈо, но опоштенЈо ! ОдсадЂ свакЂ вали да зна и да вћруе, да врабци залуду неклгоцаго. ХлћбЂ е твои таковми, рођаче мои , како онаи, што га МелхиседекЂ, свештеникЂ Бога ВБппнћга, на н;ертву Богу свевшшнћму приноси. Зато ти благодаримЂ, и ваздаемЂ славу свевБпинћму Богу, кои ми 6 даровао таковога рођака. И теби, милши мои рођаче Кисићу, захвалгоемЂ на лепомЂ вараждинскомђ тобаку. Сђ овомђ рубрикомЂ упоко1о си ме за две целе године. КадЂ га помешамЂ сђ оншмђ, што 10ште имамЂ , бштће ми неизказано пр1лтанЂ. — ЖелимЂ васЂ у моемЂ дому видити , кои самв у Београду за штампар1го купјо и приуготов10, ако Богђ изволи намЂ благополучанЂ мирЂ , и ако се ова прекрасна землн уреди и у добро станћ постави , а пређе тога о штампарш ние мшслити. Господару 1ови Ковачу благодаримЂ на розолш, али ми е жао, зашто се мене ради троши , кадЂ му 10ште немогу, како што 6 б 1 требало, послужити. 1оштв валн да се потрпи. Овога смо лета у великои забуни 6 б 1 ли, шалгоћи рану на све стране за воиску и муниц1го. Надамо се, да ћемо се скоро одђ велики трошкова ослободити, н да ће свакЂ получиги свое. Са Рслбомђ се често виђамЂ, изручитћу му цћлованћ. ПоздравламЂ васЂ предраги мои. и остаемЂ

ВашЂ

У Београду 180?*

благодарпмп рођакт. Доситеи ОбрадовићЂ.

КНБИЖБВ Н Л ИЗВ6С Т 1 Н. Прва понлтш иагеслителиоев и естествсноеб зелСАиоописатл. За употреблеше угеће се младемси у Кнлокеству Србге. На 8-ку стр. 19. Расуница за усс/у се .иладеж/, у народнвсмг, ут.плиштама. Кнажества, СрбГе. На

*) Дана нема.

У.