Подунавка Београд

П 7

при овомђ говору, пуниле сузама; невесело су верни сматрали лађу, иоа е посила нралћицу сђ нћнммљ муЈкемЂ у ПровансЂ, стару постоибииу и добро нћпога дома. Но већг. приспева Лудвиг-в сћ грозећимтз корацима (1347). Стра' се предх. нвимђ распростире. Све му се каше отвораш. СваК1и стрепи , свакји као приковаиЋ очекуе шта ће бмти. Све блише до.чази воиска : Садљ е у Аверзи. У дворцу очекуе кралћ Херцога Драчкогх. и великагие, кои предт> нћга износе у колевки отрока Хароберта. Ето ш у авлш -— труба зазвучи ; Маџари стое преправни. Неаполитаици пребледе. Мутнвшх. гласомв ушЈта ЛудвигЂ, где е место убиства и кои е таи несрећнми прозорт>. — Покажу му обое. Онђ извади писмо, кое сведочи на принца ДрачкогЂ. „Несрећниче ! " загрми кђ нћму „оваи те листђ издае." — Макне окомђ и принца шчепаго, удаве , и баце крозЂ онаи истми прозорЂ, крозЂ кои су бацили крала Андрјм. Чимђ се сврши ова осветителна :кертва, Лудвигђ остави Аверзу и поити у НеапелЂ. НародЂ поврви напол!., оће да му се поклони, о нђ га одбЈе натрагЂ и уђе са стра'овитммЂ ћутанТ .мЂ у градЂ. Нринцеве поокиваго, тЛове палате са землвомЂ сравне, наиудалћше участнике кралћва убиства повуку на судЂ. Овако е ЛудвигЂ бесн1о два месеца у Неапелу; за друга два прошао е крозЂ землш , нздавао свуда наредбе за управланћ и вратјо се у Угорску. МеђутнмЂ е 1ованка приспела у верпми !ои II ровансЂ и у Авинбонђ кђ светомЂ оцу Напи. На нћговомЂ озбилвскомЂ суду , и у присуству чести достоивш кардинала , излолји обтугкена кралвица уверителна доказателства свое невипости, и папа е опрости торгке.ственомђ булломЂ одђ сваке сумнћ. Чудесна е сила мнТипа ! Ова булла за Јованку е воиска. Она се врати у НеапелЂ ; народЂ потрчи нж сђ нвнммђ ускликомЂ на суоретЂ , устреми се на мрзке Маџаре, и Лу двигЂ, страпомЂ првосвештенику нослушанЂ , подиише исправу, кон 1ованки ићно кралГ.вство повраћа (1351). |11та више ! неће да прими повце, кое су му

прнпадали по нресуди папинои, што ће се одрећи Неапела. „Не ! " викне сђ племенитммЂ поносомђ „не за землго и злато, само за освету убЈеногЂ брата и самв се борт. Што самв хтео, то самв учинт, Андр1*го самв покаао, нетрагкимЂ ништа више.' Тако е на конацЂ грознми В1орЂ протутиао , но 10 штђ небнаше се судбина уморила, да Јованку гонити престане. Читава поворка унутрашнг.и буна раздирала е лепо крал!.вство; нЈ.но се срце непрестаио цепало за изгублћиммЂ X ар о бе р т о мђ , кои е, одђ Угорскогђ кралл као таоцЂ однешенЂ, премину у туђои землви; јоштб Јои смртв отргне наимил1*е рођаке и нћна два мужа , Лудвига одђ Тарента и Лкова одђ М а 1 о р п е (1362 и 1364). Учестани ови удари необоре нћнЂ духЂ. БезЂ муи!а и деце владала е она надЂ два разлучена кралћвства, лечила е ране штетнв! ратова , бранила правду , ободравала трудЂ уметника и повратила векЋ мудрогЂ Р обер та. Сђ мушкомЂ отвашносћу , кадЂ е требало бунтовнике укротити или злочинце казнити, саставлнла е пћжне чини гкенске лгобведостоиности , кое су тако кадре утишати дивлб 1 и пламенЂ мушки страстји. Све е око н 1 ј напредовало и певало, звека е орузка замукла, безЂ погребе вб ! С 10 е оклопђ у оружници; кралћвсгво Тованке 6 б 1 ло е позориште трудолгоб!и, ир1н%'елБСтва и веселн; н 1. нђ дворЂ бмо е обмталиште углађености, училиште лепогђ вкуса и храмЂ наука. КудЂ е годђ кралБица одила, нћно се око сусретало сђ благодарнммЂ погледима срећногв народа, и наигласовит1и списателви нћногЂ времена, као БалдусЂ, АнџелусЂ, а доцнје Конапанцо, Ц1 « н и о н е и др. лазивали су е наимудр1омђ владателБкомЂ , украшенЈемЂ света, с в ет л о сћ у Ита.не. Но весела осећана народајо благотворнои влади 1ованке прекидала е понегда брига, што она нема деце. Премда е, да предупреди крваво рћшеше о престолонаслћдао, посинила принца Карла ДурачкогЂ (смновца оногђ, когђ е у Аверзи Угорскш кралв погуЕно), и излснила га на случаи, ако безЂ деце уире, за