Подунавка Београд

195

примћчавамо , да е у „Старожитностима Славенскима" првожилство Славена у Европи ст> наивећом-Б могућомт. исторГискомт. точносћу доказано, као и то, да Херодотови „Спори" нису ништа друго, него „Сорпи" или „Срби," дакле Славени. Но све то мађарски историци неће да знаду, него они на свои начинт> тумаче 1орнандеса и друге, а за наинов1а изтраашванн првм славенски историка , ма да ш савг. ученЂ свћтљ припознае, нвииа ни бриге ние, зашто, то намЂ толкуе Г. Л. примћчанје о Раићу на стр. 12., гди каа:е , да е оваи велики заслуга мужЋ, као славенскји списателв, одг> рускога Цара златант> ланацт> и колаину за награду добмо: „нису," вели , „бмли тако срећни мађарски пишући Срби , али мађарскомт, народу много вћрнш!," дакле немађарски пишући списателви у Угорскои су издаице? Мађарима се то недопада , ерх> бм они сами све имати хтћли. Шпс 1Нае Ласгутае ! — На стр. 3 -ћои у примћчан1Ш на врло лгобопмтлбивђ начинт. поучава наст>, да име гласовитБ! Турополнца хрватски одђ старога Мађара имена „Турци" и грчкогЂ „ттоХХод - сбшђ " долази , да се дакле превести мора „турски сб 1нови," и да су они стара и изворна грана Мађара , но по несрећи пославенкна ! — Хвала Госид. Луц. што намг> е већЂ еданнутЂ очи отвор!о, одкудЂ у насЂ Славена толика имена са кореномЂ турЂ, на пр. турЂ (1аиги§, &ег Цс), ТурецЂ, Турице, Туровлн, Т урополћ, Тураии, турански, Стара и Нова Тура, Тур1д, турати, туробанЂ и т. д. СадЂ барЂ и то знамо , зашто су се неки турополБски племићи тако жестоки непр1лтелБи славенске народности у наше доба показали. Огб 1ш ! и та нвиова стара турскомађарска крви се е пробудила! ! — Особиту лгобавв е показао Г. сачипителБ према славенскои своЈои уставнои браћи и свима Србима и Илирима у обште, кздђ е у св010и таблици прегледнои число св1го нви поставЈо на 4,697,146. душа ; ерЂ разлика међу нћговБШЂ и правммЂ св1го Срба и Илира числомђ 7,246,000 само е одђ 2 ,548,854 душе : ове су вал&да све одђ Госп . Луц. Мађарима причис-

лћне, а већЂ су участне постале по нћговомЂ мнћнпо благкенства помађарена; али се е у томе преварт , као и онда, кадЂ старо србско кралћвство и царство као провинцћо , а владаоце као вазалле мађарске сматра. — Али доста е засадЂ , мм смо овимђ редцима само хтћли поштовано обштество србско и славенско на то дћлце позорно учинити , и казати, да е начерташв и издан1е новаца правни добв1такЂ за нашу истор1го, за кое Госп. Луц. и нвно благодаримо ; но што се истор1иски нћговм разсматриванн о Славенима тиче , да то ние за насЂ рана. КадЂ смо ово већЂ свршили, добмли смо у СрбскомЂ Нар. Листу добарЂ саставакЂ Гос. Стончковића; особито е долеподписанога обрадовало нћгово обћћанћ, да ће се за изтраншван1. старосрбски новаца бринути , ерЂ се и онђ заиима са истбшђ д 1. ломђ , и имао е срећу, помоћу родол гобивБ! Срба, знатно число досадЂ сасвимЂ непознатм старосрбски новаца овде у Србш скупити, кои се шштб нигди начертани или описани неналазе, и кое онђ што скорЈе на св 1. тђ издати жели. Ако дакле и други ревнителБи и родолгобци, а именито ако Госп. СтончковићЋ у Лћтопису исто учиии, можемо се надати да ћемо лћпу збирку одђ овм уваженја достоинб ! споменика старе србске славе саставити. Д_ ■У-Ј-Г # # * Р Б. Ш КЂ.

М У Д Р А ИЗРЕЧЕН1Л. . П ■... , . -у, Ј г . \ Нико ние тако велика будала, да неће другогЂ већегЂ, кои му се диви и чуди, наћи, Бу ало. Промена е зачинЂ живота , нго лгоби свакш , кралћ на престо ^у, пастирЂ у полго; нк> лгоби худоигество и природа. Ар1ост ђ по Николаго. Ко ПО св010и ВОЛБИ живи, ЖИВИ беЗЂ сумнћ добро; но и то текЂ онда, ако ништа дру- • го неће, него само оно, што треба, да хоће. Фрид. ЛоганЂ. Д. М а т и ћ ђ.