Подунавка Београд

194

шале, подкуе кон!:, наопако, и » оштб сђ некоиико поглавица да се у бћганћ. Кнегинн дође у град-в и види, да онога , кога тражи, ту нема, зато одма пошлћ за нвиме потеру. Ова га повјл и стигне на мксту , гди е данасв село НадрлК , и ту еднога одћ нКговб1 другара подобро надре, одђ чега е и исто село, пошто се доцнје населило , то име добмло. ' Затимђ 1 и оданде дал!> погони и стигпе на брду, кое ЛевачЂ одђ Груиге д!»лн', гди Нигсоли одсћче тикву, одђ кое се то брдо и данасЂ називл1> Тиква. — Свршивши кнегннн Милица сђ Ииколомђ што е имала , врати се натрагљ на оио мћсто , одакле е топовнма градЂ би ги почела, р постави онаи камет., за знакв долазка свогђ .'*^ Одавде пође далК и дође на оно мћсто, одкудЂ е улаке шилнла , пазвавши га Дубница, по томе , што е ту нћна воиска дубчити морала , донђ ние одђ Николе одговортз дошао. Осимђ свега до сада речепога, налази се 10штб према ЖупанћвачкомЂ граду кђ западу на едиои клисури иека стара четвероуголна црквица, врло узка, но доста вшсока, безЂ олтара и други црквенБ! знакова. Около ове старине виде се различите подргине, по коима се заклгочити дае, да су ненада ту бмли многи конаци и подруми.

КНБИЖЕВНА ИЗВ-БСТ1Л. А' 8гегђ гвирапок , 1ига1уок ез сгагок Репже1. 1г1а Бисиепћасћег 1апоа. (XXIII гег пуошаИа!) ВиЈап а ша§;у. к!г, Е §-уе1ет' ћеКНуећ 1843. Србски УКупана, КралАаа и Царева Новци. Списао 1ованг, Луценбахери (у геноеа дружтва л1ађарскоеа глена и архиварв у Пе/ити) са XXIII. бакрореза, I/ Вудиму, писменилш крал. уеорскоељ свеугилишта. 1843. 72 стране у 8 - ни. (Конацт>) ПредЂ описашемЂ поединб1 кралћва и не>иове>1 новаца налази се родословна таблица владаоца србски одђ дома Неманћва, Мрнавићева *) Напнсћ сасвимо друго казуо, како се внди. У.

до Лазара Греблановића , коа е као и јкивотописне черте изђ ДавидовићевогЂ дћлца: „Дћаша кђ исторш србскогЂ народа" — извађена. О исторшскои части овога дћлца, припознати морамо, да нисмо у станго похвално говорити; ерЂ се потврђавана Госп. сачинителн, особито она, коа се Славена тичу , често неслажу са исторшскомЂ истиномђ , као што су намЂ 10 наиславнш славенски списателБи доказали и опредћлили; но овога причина свакомЂ ће бмти позната, кои и мало духЂ цћлогт. саданћгЂ Мађарства , а и самм ученБ! и списатела мађарски у смотренпо на Славенство у обште позпае. — Мађари, кои су у наше време познатши бои против-ћ народности ; славенске у Угорскои подигли, никако неће да признаду то, да су они народЂ , кои е , као укаламлћна грана на стар^е стабло, у гемелв и подлогђ славенскш усађенЂ; нипошто неће да прнзнаду, колако су, изђ АзЈе међЂ Славене дошавши , одђ овм иаучили , шта ли су одђ нби примилн, и унраво зато неће да виде асно 10 штб и сздђ говореће и живеће споменике старогЂ славенства у Угорскои , него све то они изђ ноекаквм удалћим извора тумаче и изводе, елавенске старине и изворе презирући и своега уважегиа неудостоавагоћи. Само изђ овога непознаиства са езмкомЂ и стародревностима славенскима могу се оиа често преко мћре смћшна толковапн истсрћн-ка и етимологшска разумћти, коп се кодђ мађарски историка о опредметима одђ Славеиа произходећи, као на пр. о [наимеповашлма [жупанЂ, баиЂ , надворнми жупапв , међа, БудимЂ и т. д., налазе. — Ова ненаклоностЂ према славенству могла е само и вмсокоученогЂ иначе Г. Луц, навести , те е много коешта у уводу своме у животооиисан1нма србски владаоца нанисао, што 6 бх на умалћнје славе славенске и србске служило, кадЂ бм се са истиномђ слагало. — Тако за примћрЂ само наводимо, па стр. 1 таки потврђуе : „да пре петогЂ столећа Славенн у Европи нису бмли никако познати, и да е сумна, да ли су 1и стари Грци и Римлани иознавалн." — На ово са»!о толико