Подунавка Београд

*93

ПРИДАТЦИ КЂ СРБСКИМЂ Г 110М Е И И Ц IIМ А. ГР АДЂ Ж УП АНЈђВЛЦБ (Саобшт'ш Говамт. Живановићт., учителв Оилаеначкш.) ГрадЂ ЖупанКвацЂ л«а»и \ Окр^жно Нгодинскомћ , Срезу Левачкомљ, до 6 сатш далеко одђ Лгодине, на узвмшеномЂ брдашцу, поредљ рћке, кон се Жупагњка зове. Онг. незаузима тако велшии иросторг, , али е тако тврдг., да га сљ едне стране и садЂ 1оште небм башЂ ласно бмло развалити. Време му е половииу вмсине оборило , а са сћвера една зидана ограда и дапасх. здрава читава стои. На нћму су дв1. велике кап^е, една сђ гога, а друга са сћвера, а па овима обадвћма подиже се по една грдна, на полакљ оборена кула. На онои ктлн, што 6 на гојкнои страни, сваке године по еданпутт. нли двапутг> примћти се, да неку воду изг. себе пушта; изђ чега наши стари казуго , да е. то бмла тамница водена, у ко1ои су се сужници, што су на смртљ бмли осуђени, губнли. У овомђ истомђ граду налази се и еданЂ старми монастирЂ са дворовима и конацима, кои е некада морао л!.по украшенЂ бшти, како остатци показуго. Онђ е, као обвтчно, кђ истоку обраћенЂ , и одђ тврдм стћна саграђенЂ , и, за чудо , олтарЂ му мало на страни одђ правогЂ истока стои , одђ нрилике тамо, гди бм требало да е десна пћвница. КадЂ се у овомђ мопастиру служило, у олтарЂ су водила двоа врата, една изђ цркве , а друга сђ полн. Говори се за цћло , да е овар монастирЂ до воеванн блажене памети србскога вође Карађорђа шштб у цћлости бмо, и да е у време нћгове воине развалћнЂ. Нешто каменн одавде е однешено у монаетирЂ Калениће, одђ кога е ту сазидана горнп препрата. Међу развалинама горнКга монастира леа;е двћ гробнице, мермеромЂ нокривепе. Иа нби и данЂ дапашнБ1и иду болестници изђ свјго околнб 1 села и моле се. — У овомђ олтару село ЖупапћпацЂ скуплн се сване иеделћ и нразннка и Богу се мо .ш, за сноменћ свои иреда-

ка, кои су те задужбине градили. Осимђ тога, сваке четирдесетнице едаппутБ калуђери изђ монастира Каленића долазе, и болне и старе ту нричесћуго, и лит!го носе. Ко е и када основао градЂ и монастирЂ оваи, ништа се незиа; само то старци приповћдага , да е у време Кнеза Лазара ту сћдго нек1и славнми воивода србскји, по имену и наслову Никола ЖупанЂ ; и едни каигу , да е заповћдао у Срему, гди га е КнезЂ ЛазарЂ бмо постав1о; други опетЂ, да е бмо кнеже†воивода, но не сремск1и , нег(» одђ Саве и Дунава до Крушевца и рћке Мораве. О ићму живи гатка у народу 3 да му е Милошђ ОбилићЂ писао за кона Ладралл , на што му Никола одговори , да тога кони неможе нитко ухватити, до самЂ онђ Милошђ, На то дође Милошђ , и Ждралн одма , како га е по имену зовнуо , ухвати и одведе у КрушевацЂ. Одђ овога дакле Николе Жупана назвапЂ е и онаи старми градЂ и данашнћ село ЖунанћвацЂ. Одђ града на свои 5 — 600 кораклни кђ истоку налази се еданЂ усредЂ пола дубке поб ^енђ каменЂ, и на нћму сђ грднимЂ словима слћдугоћ1и написЂ : „Ностеви ови каменЂ КнезЂ ИваиЂ-БегЂ Кнегинви Анђел1и, а направи га ВранешЂ маисторЂ." —*) Има 1ошт1, една приповћдка у народу о овомђ граду Жупанћвцу. Кнегини Милица, пошавши сђ великомЂ воискомђ и слВномђ свитомђ Николи Жупаиу у госте , пошлћ изт> данашнћгЂ села Дубнице улаке свое, да Николи лве , да она иде, па да ши спреми конакЂ. Но онђ _ холе главе човћкЂ одговори овима : „Нема кобила пастуха , иа е кђ мени дошла." Улаци то одђ нћга чувши, врате се и.кажу кнегинви. Пошто она то чуе, нко се разлготи , и пошлћ опстђ улаке кђ Николи, да му аве, да ће га она скоро барутомЂ и оловомђ поздравити. Иосле тога крене се изђ села Дубннце , дође до мћста , на комђ е речеими каменЂ, и одма одавде даде ватру па градЂ. Вндивши Никола , да у кнегиић иема Оваи написЂ Г. саобштнтелћ иаписао н у иетои Формк, е на камепу, и мм смо га оиако прочитали. 5",