Подунавка Београд

ДУХЂ ВРЕМЕНА ПРЕДБ С УДОМЂ РАЗУМА. Н АРОДНОСТБ И е 3 ћТ К Ћ. (И зђ прнлога кт> Нечкомт. Зрнтелго.) Како е то , да у нате време, падв су снн о обштемЂ св1'1та грађанству, о свеобттемЂ сашзу братскомЂ, кои бгл све народе ове землћ у едно саставннти имао, пре некогЂ шшђ вренена међу наиобичнје и наивећма разпространћне идее принадлежали, садЂ се на еданЂ путЂ међу поединимЂ народид!а тако нЈестока борба за езБШЂ узпалила, као што на пр. м('ђу Нћмцима и Данцима, међу ФранцузкимЂ и нТ .мачкимЂ БелГ1ннцима, и међу Мађарима и Славенима трае, .— и како треба да мирнми и незаузетми човекЂ о овимђ борбама ммсли и суди? Ово нм таи1. буде ономадЂ у другктву изображенм и ммслећи мужева предложено , кои су се обамно о паметнимЂ стварма разговарали, а не о лулама, цигарама, алвинама идКвоикама, као што иа жалоств већа частг, наши младм ветрогонн обичаи има. бданЂ изђ дружтва покушао е оваи задатакЂ одђ прилике на слћдећш начинЂ рћшити: КосмополитизамЂ илити обште грађанство св!.та изтрошило се е; може бмти да има јошђ по гдикои сиромашнћш ФилантропЂ, кои четири зида свое собице као четири части свћта сматра, и осимђ свога тврдогЂ кнвигоиздателл и крчмара, кои неће више да му посуди, мало Што одђ осталогЂ бћлогЂ свћта познае, да велимђ так'и за себе живећш кнх>ижнми молнцђ космополитизму санн ; но сви паметни лгоди, кои су барЂ едну частЂ наше земалвске планет е са отвореиима очима и ушима, и здравммЂ

чувс! вомђ прошли , добрознаду, куда бм ове сћ почетка невино-ми.чостиве, но доцше опасне и безумне козмополите, кои бм све поравнати хтћли, заедно са нбиовммђ патр1архомЂ ЖанЖакомЂ (Русо) затворити требало. 6рЂ докћ су ови ммслили, да трагЂ природе слћдуго, кон е све саздано, лица и народе, еднакомЂ лгобавлго загрлила и устроила ; докђ су они са крвавимђ рукама стубЂ постоећегЂ реда дрмали, ммслећи да се сва на свћту нееднакостг, само овоме реду приписати има, пали су они у то едино пагубно заблуђек4, да природу нису п о з н а в а л и, и д а н и с у р а з у м е л и н 1. н ђ п о учнтелнми гласЂ. Та коме ние познато, ма да бм и наипростш селнкЂ бмо, да е природа у споимђ производима безконачно многостручна, и различита, да е она изворЂ одђ мил 1 о на раз ли чнм вида и изгледа, кои су, покоравагоћи се обштимЂ непремћнммЂ основнммђ законима, сви изворнми свои печатЂ и образЂ непрем1.н1 .нЋ и неповређенЂ крозЂ иладе година на себи задржали ? А наиобичнш разумЂ мора и ползу и благодатв ове у неизброене гране раздћлћне разновидности створенм суштества припознати; та поммслимо само и представимо себи св 1. тђ , кои бм едина велика нБива, безЂ брегова и долина, безв р1.ка и езера бмо, у комђ бм само едина шума растова или само едино бил1. кромпирово растло, а кои 6 б 1 сами лавови или сами магарци оживлнвали, а едино философи и обратно сами дивлђи Арапи обмтавали, заиста б&1 се свакји сђ драге вол1. одрекао живота у такомЂ свћту! •— Но ако е дакле ова разновидностЂ суштества основно правило у цћломЂ сазданго свћта , то е заиста дунЈностг. свакогЂ поединогЂ ствчренЈГ, природну свого разлику и особитоств непромћнити и утаманити, нити друго што хтћти бмти, него оно, што га е природа произвела, него на-