Подунавка Београд

проти†свого особеностт, и свон прирођена своиства вћрно и благодарно сачувати и задржати. •— Та и у границама ове особитости има опетЂ неизказано иноге постепености , кое све поедино суштество проћи може, безт. да зато свон) природну своиственост!. одбаци. Но како суштество преко ове границе свое особитости прекорачи , и у кругЂ други суштества прелазити почне, заиста га свакш коракћ ближе води кт> неправилности и погрћшности. Тако на пр. човекЋ може бшти добарљ и зао, паметанЂ и малоуманЂ , богатЂ и сирома , лепЂ или ружанЂ и т. д., безв да зато престане бмти човекЂ; но како бш човекЂ свое разликугоће и особите знаке одбац ^о , и како бм, као што ЖанЂ -ЖакЂ, да бм се право блаженство постићи могло, чинити предлаже, престао говорити. почео по шумама четвороножке скитати се, и жирЂ и корен К ести , и тиме подобна чинити, одма бм престао правми човекЂ бмти, ербо бвI се одђ човечности кђ звГ .рности удал1о , и сл^дователно кђ зв 1.ри шумскои причислити морао; — а ова звћрадв заиста мало бн добре волћ показала, нћга као себи равна сматрати и у дружтво примити. ОдтудЂ слТ.дуе, да свако поедино суштество в1>рно треба да се држи свое особитости, ако неће само себе да изгуби и упропасти. ПростЂ народЂ човеческш одђ вКка е о истини овоК бмо увћренЂ, и зато е мудроств нћгова о овомђ случаго положила правило у ове пословице: „Што е Богђ састав10, то човекЂ некЂ нераздван;" исто тако праведно е ово изречен!. и кадЂ се обрати: „Што е Богђ разставЈо , то човекЂ некЂ несаставлн." Н ммслимђ да наши поштени грађани и селнци нису много одђ козмополитизма илити обгптегЂ грађанства примћтили, нити пакЂ самп чувствовали, кадЂ јимђ е велика армада, кон е изђ землћ произишла , у К010И се козмополитизамЂ учи, нвиове куће надЂ главама спалила, и нвиове плодомђ изобилне нћиве и баште предЂ очима опустошила. •— Ово природно чувство своиствености садЂ се снажно напроти†наметнутногЂ му козмополитизма подиже, и свон проти†овога бранити починћ. Оно противоставлн непознатомђ идеалу коз м оп о ли тизма илити обштегЂ свћтограђанства нешто одђ вћкова суштествумће, и данасЂ постоеће , и у самои природи и првонћжномЂ поредку ствари основано, а то е иародностЂ. (Продужешв сл^Вдув.)

ЖУМБОРСКИ УГКОЦИ. (Продужев1в) Премда су населбине Ускочке разделћне на села (свега 71), но опетЂ бм путникЂ бадава траж10 у нђи ' онаки' села', каква су у суседа' нђ 10 вм '. Кое старвш обмчаи, кое и самЂ положаи места неда имђ да граде куће у реду и улицама. Свака родбнна има за се свои кутЂ, па е млого село тако растркано, да ннодкуда неможешЂ прегледатн све куће, што подђ нКга спадаго. И цркве стое по већои чаети саме самцате на умкама; а куће — една •— две у долу, друга на брду, една у густои шуми, друга опетЂ гди надЂ водопадомЂ горскимЂ. Има села' одђ три ил' четирЂ газде; и ^обште на свако село долази по 100 душа': небм се ни могло поредка држати у тако разсутимЂ селима, кадЂ бм јошђ већа бмла. Маецке куће у Ускока' пограђене су одђ дрвета, гдигди и каменомЂ подзндане само , •—• и покривене сламомЂ. Плотова' и еведра' нема у Ускока; зашто нема одђ кога ограђивати свога комада землћ, ни свогђ двора. Ако гди стое две — три кућице една до друге, те обмчно све спадаш еднои обители. ПредЂ кућомЂ свуд' наоколо расту дрва ; мало да .гћ е леи зелени, тамо амбарв, ту кошара за овце , тамо нЂива, ту складЂ дрва' навученм' изђ шуме. Како е могао, тако се и одргкао човекЂ у томђ краго, па се научн> и 6«зђ велике раскоши подмиривати потребе земалЂске. Усноци живе у великима обителнма, тако да често у еднои кући можешЂ видити више оженћне браће илн удатм' сестара'. У обадве регементе брои се до 600 кућа', на сваку дакле кућу долази одђ нрилике по 11 лгодич Свака кућа кма свогђ властитога иатрона , кога свеца. Ако у еднои кући нма више гкена', к(1е бм могле извршивати послове домаћице. онда се обмчно ти послови даго наистар1ои и наивешт!Ои, па она уређуе и располаже свнма женскимђ раднлма. Нг.нве су жалостне, камените, да често едва само за крумпире валлду , а уопште и' е и мало; на едну кућу долази по 7 десетиил*), (свега близу 4500 десетинн' нБива' и градина'). У осталомЂ Ускокђ е задоволлнЂ и сђ крумпиромЂ, кадЂ леба нема, па и немари толико за

*) бдна десатвна русна нма 2300. сажн&ва'.