Подунавка Београд

„ђнву , колнко за овце. Преко дета и есени I иринрав.ш иић ране за зиму, а чимђ пролеће сине, путлта и' у горе, те га нема сђ нвима за- : е дно по читаве месеце, и невраћа се кући ни до самЂ лебацЂ, већЂ се рани снромЂ, млекомЂ, дивллчи, глвивама , трпелвиво подносећи и г;и- ! хну и припеку. Овце су главно богатство Ускока. Нвима се рани, нб10вомђ конјомђ и вуномЂ | одева; нви дае за лебЂ , сђ нби збпра новце за црне дане. Ускокђ нестара се да му е врста I оваца лепша, већЂ само ммсли како ће и' млого стећи, па гдикое породице имаго читава стада одђ свои' 200 и више комада'. Кђ издржаванго оваца' добро помажу млоге ливаде (5000 дес.) и паше. Међу тимђ каогодЂ што се У скоци, кадЂ су одђ службе елободни, баве наивише сђ овцама, а понешто и сђ ловомђ по големимЂ шумама (1(5000 дес.), у колнко имђ властв допушта, или и сђ виноградима (кои 450 дес. заузимаго), у колико допушта природа, •тако имђ и жене занимаго се са тканћмЂ платна, сукна, и разне полувунене пређе, и заиста се могу поиосити ако не са ФиноћомЂ свои' послова', а оно барЂ нчиномђ, чистотомђ и краснимЂ изгледомЂ. Оне милуго исне бое и шарене , па се труде да ФарбанћмЂ даду веселостх, предиву, •— те су вегнтину ту до самога савршенства довеле, служећн се иа то свимђ цвећемв и травама , штогодђ у беднои својои землви налазе. У скокђ носи кратакЂ сукненми плаветанЂ гунв, „кепенакЂ;" необлачи га на рукаве, већЂ га огрће само. Подђ нбимђ има узане, бугарске, или, као што објзгчно зовемо, мађарске чакшмре ('лаче) на каишЂ , са везиимЂ спреда прорезима, подпасане широкимЂ кожнммв пзсомђ; и белу сукнену доламу сђ многимђ пуцама, безЂ рукава'. Кошулл сђ широкимЂ рукавима , у неки извезена плаветномЂ и црвеномв свиломђ ; а у неки везену кошулго носе само иладоженћ. На иогама има Ускокђ постоле (они зову и' местве), или кожнеонанке; на глави носи широкЂ шеширЂ (криллкЂ), а мло- , ги и округлу црвену капицу , и то се зове к а- | па. Зими кодђ неки су се шшђ задргкале у обв1чаго халћ, илити дуги и широкн црвени | гунћви. Бркови су преко потребитми украсв ; Ускока; едни пуштаго и косу, а други (премда ! све ређе и ређе) •— особито оцеви оженћнм' I смнова' и браду, кои е одпре бмла обштми I украсЂ свакога оженћногЂ Ускока. •— Главно ј Одело женскини — есте кошулн, бела, дугач- ! ка, по огрлици , недрима, рукавима и целимЂ Ј скутима, црвенммЂ и плаветнвшЂ „ в е з о м ђ в е- ј

зена;" тако исто мора бмти и марама за вратв, што зову коларде. На ногама носе шарене или црвене чарапе ('лачице), а на нвн' пост оле или о па н ке. Девоике неносе иИшта више преко тогђ , осимђ што на кишовитомђ времену огрћу ма што , место кабанице ил' гуна (и то зову одећа). По струку пашу црвенв тканЂ полсђ преко кошулћ , држећи за нбимђ бритву, а неке подђ понсђ пашу и кратку прегачу (препртЂ), или и две, едну спреда а ДРУгу одострагЂ. Косе плету у еданЂ кургокЂ, приплетавши му натрагЂ и двз мала кургочића, што одђ слепв1 оч1го нду; те га иските на краго уплеткомЂ одђ пантлика' и различнм' металички и порцулански' Фигура'. Привезуго око главе малинску широку пантлику, задевагоћи за иго цвеће; а 10111Ђ више иосе малинску к ап и ц у (капу), извезену сребромЂ и пглвокама, или обложену первазомЂ и новцима. Жене повезуго се већомЂ беломЂ марамомЂ (преметача, пећа), чипкама обшивеномЂ ; преметачу више пута обмотаго око целе главе, до подђ самми подбрадакЂ; а на два се кургока чешллго, па и' иските уплетцима, и пусте напредЂ да висе низђ рамена и груди. Оне носе такође и прегаче, шарене, вунеие , оддоле широкимЂ роитама обшивена, а горе на грудима наликЂ на саме сукиене бондисане окраике (ризе), •— и пашу се широкимЂ пасомЂ. Одозго облаче, особито кадЂ идуу цркву, зубунацЂ, алвину дугачку угаситоплаву одђ сукна , извезену ил плаветнммЂ или црвепммЂ гаитаномЂ, и алватно сашивену, безЂ рукава'. (Конацт, сл&дув.) КРИТИЧЕСКШ ПРЕГЛЕДЂ СТИХОТВОРНБ1 ИР0ИЗВ0ДА Г, ВУКАШИНА РАДИШНћД. (Продужен1в.) У I. части Голубице на стр. 192 налази се „Крепка Молитва," изђ кое се види, како се стихотворацЂ ватрено (!) Богу молити може. Сва се молитва у нћколико рћч1и састои: „Боже благ1и" и „дакле Боже све ти с' може." Све остало ништа друго у себи незаклгочава, до страшнми(!?) описђ главоболћ Панне, ко10И браћа не могу лека да нађу, облагагоћн му главу сђ ноекаквммЂ травулвинама и ладномђ водомђ : „Браћа сложно Вежу можно