Подунавка Београд

«/?=

У С у б о т у 4. М а р т а

/КМШ 1Ш: л . - Ч \С»1 ии 1У

V ..^.. V- 7Ј. г У-1-»'

Д У X Ђ ВРЕМЕКА П Р Е Д Т> С УДОМЂ РАаУМА. НАРОДНОСТБ И е 3 Б! К Ђ. (Продужен|в.) Народи, као велика , одћ природе и самогљ Бога изђ многа члеиова са преумктиомв простоћомЂ саставлћна, поедина суштества, и као особите бмтности. нсно су то увидили , да су они пропали, и да ће нБиове особитости сасвимђ нестати, како они граннце н1>не прекораче, и туђинству се придруже; зато се они сад-Б све већма, и са све ревнг.нв10МЂ бри:кл1,ивосћу и бонзливосћу у с.воб границе скуплннЈ, да бвх себе одђ пропасти сачувати, да бм остати могли оно, што есу. — Но шта е онаи правми, обште припознатми и несумлЈ &ивми зпакђ н ародности, кои међе и границе из^еђу народа сачиннва ? Ништа друго, него сзмкђ! • Као годђ што е взмкђ ова наидрагоцКшн и наисавршен !н черта у животу човеческомЂ, оваи цвћтЂ човечности, кон наиузвншен1н понлт1л и представл !>нн нашегЂ на подоб^е БоЈше сазданогЂ духа, точно и нсно гласомЂ изразити моЈке, онаи знакЂ нашЂ, коимћ се наивећма одђ агнвине разликуемо, и кои е самЂ достаточанЂ, да се човекЂ одђ свакогЂ створенл овогђ свћта точно разсазнати мон ;е, тако нсто е езмкЂ и онаи знакЂ, опо своиство, по комђ се народЂ одђ [народа разликуе, и кое народЂ чини! •Како народЂ некака†у лвномђ и домаћемЂ животу свомђ езБШЂ народа другога говорити и употреблнвати стане, већЂ е сђ тимђ неодвратно и свои особитми значаи или карактерЂ изгуб10 ; већЂ е нћгова народноств нестала и у другу се прелила, ионЂекао народЂ свого политичну вредностЂ изгубш и бнти престао! Но свако чувствугоће, а особито мв1слеће суштество, одђ ничега се тако негрози, и ништа му ше тако страшно н противно, као МБ1сао, да ће с |асвимђ пропасти, или да ће уништено бмти; зато се то и народнма никако замерити несме , ако они свои езмкЂ, као ваи-!' тврђу заштиту н обрану нвиовогђ политичногђ суштествована и бмћа храбро и одушевлћно бране, држе и чуваго ; ■— поовимЂе дакле начелама борба з 6 огђ езмка и народности здравомЂ разуму сходно, што в и ш е и ра д о с т н о п о а в л ћ н ћ и те ж е нћ н а ш е г ђ в р е м е н а. Одма по свршенго овогђ разасннванн оставимђ л дружтво и отидемЂ, поредЂ рћке проодагоћи се. дома. Бмла е ладна, но нсиа и пуна мћсичине ноћљ; пуиЂ мћсецЂ угледао се е у таласима рћке , кое е малми вћтрићЂ подизао, са снинимђ звГздама, докђ е надЂ површинол1Ђ воде танка магла пливала , као вила, кон свов прозрачно тЈ.ло у сребрним!. водама потока у мћоечини купа. — У ммсли погруженЂ, станемЂ л на брегу рћке, сматрагоћи ову очаравагоћу игру воде, вћтрића и свћтлости. У мо1он внутреностн на еданЂ путЂ роди се ммсао ова: гледаи, како блед &ш и тнхш мћсецЂ, кои толико иллда мнлн надЂ нашомЂ землвомЂ лебди, ове снине звезде, одђ кои многе шштђ ни наисмћлш полетЂ ума природоизпмтателн Н1е достигао, и оваи вктрићЂ одђ истока, кои е одђ некудЂ са брегова Хелеспонта овамо похит10, премда су неизмћрнимЂ разстонн1лма одђ себе удалћни, на овомђ мћсту лћпо састаго се и слажу, како се сложно сиграго као стари и добри другови; а човекЂ зарЂ, макарЂ да е и на различите народе разделћнЂ, да неима едну точку све -саединавагоћу; зарЂ само онђ да се на ограничене особности цћпа, и све, што е изванЂ овм да као непр1нтелБско сматра? Не, то не-