Подунавка Београд

КРИТИЧЕСК111 ПРЕГЛЕДЂ СТИХОТВОРИБ1 ПРОИЗВОДА Г. ВУКАШИНА РАДИЏШћА. (Пр одужен1в) Н самБ имао прилике одћ н К ки особа слушати, гди пКсму ову" хваломЂ узносе и преузносе; но на пб1танћ мое, шта нмђ се у пбои тако нко допада , не могоше никаква одговора дати. ЖалостанЋ примг>рЂ за свакогЂ оногђ, кои при чнтанш разнм писателл само празне р].чи и накићена изражаванн желвно као риба иа гротлу воздухЂ прогутава, без в да му разумЂ и наиманћгЂ участ!л пма! Н одђ мое стране 5 придржавагоћи се до садЂ наведенм правила , како ову, тако и спа друге овои подобне пЉсме презиремЂ , и да мн е у власти, све бм ш пламену на игертву предао, да се небм и други, невешти 1оштг> у избору, а склони у подражаванго, оваквммЂ а и горБ »1ђ шштђ будалаштинама заразили. Л незнамг>, кога бм вмше осуђивати требало, да л' сачииителл оваквм пКсама, или онога, кои исте безЂ свакогЂ испмта у кнвигу прима и чнтателг.има, као граблБнвми какавЂ трговацЂ трулу робу за наибо.по. по скупе новце нродае. Оваквм будалаппина мало да у к010и кнбкзи или повременомЂ листу иема, пакЂ опетЂ санлмо, да смо и мм у просвћти и кнвижеству далеко дотерали. Колику су и какву ползу производи Г. Радишића роду принели, види се и одтудЂ, што му се већЋ по гдикои пћвацЂ онако красно изђ гудура одзмвлћ. Лћпа надежда за Србеку будућностБ! Скоро ће слепо подражаван 1. Г. Радишића модомђ постати; скоро ће стихотворци овакве предмете СВБ1МЂ осталммЂ предпоставити; скоро ће жене свое, као Г. РадишићЂ свого „цр нооку белику," рад1е него иаилћпше идеале, а женидбу свого млого рад'!е него вБ1спрене добродћтелви примћре опксивати. ПочетакЂ е оваквогђ подражаваин већЂ учинћнЂ , и надати се е, да ревностнБШ трудЂ Г. Радишића у даванго примћра и образца оваке красне поез1е и у будуће безплоданЂ остати неће. Срамно е заиста, кадЂ се човекЂ, суетомЂ занешенЂ, до тога заборави, да сђ иаивећомЂ слабосћу као сђ наиврстнЈимЂ поносомђ предЂ св!.тђ изиђе; да женидбу и лепоту жене свое предЂ свћ-

! томђ хвалама узноси! Ево саме п1 .сме нћгове' пакЂ нека читателпи сами о нбои суде : „Сшну ст. неба итлено (Богинн л ћпоте ) Предт. двора ми спуетн се, ЗлаКан-Б завесв расклони, Исподћ нћга праћиЈ се Црноока белика Та красоика Марица Право мен' у наруче. Радостан -б е пригрлн Круву —• Мнтру — прегоре." Та да е жена нТ.гова лћпотомЂ саму бле! ну, вкновницу падешн Трое , надвБ1Сила , опетЂ јј Јои само то едно обстоателство ннкадЂ права ј дало небм, предметомЂ обштегЂ читани и спој мена постати. Лћпота женске особе само по себи никадЂ у вештини стихотворства уважена имати неможе, ако 108 внша каква идеа за основђ неслужи, илл ако е добродћтелБ неос!нва. | Ову погрћшку види се, да се стихотворацЂ сђ | тб1 М ђ исправити труд1о, што ниже срцу нћгове „црнооке белпке" своиство крина приписуе: „Н овакои ЛК)боВЦБ1 Срце мое пскрено, Лјо 6 ич!:цочђ крашено, Ј недарца метнуо; Она менн нћзино, (6 стб лгобе ми ираговн !) Ево данасБ за вазда, Б е л б1 м б криножЂ к н ћ е н о Ј сред' душе затнула." но сђ тб1мђ се ни наиианТ. н*1е исправ!о. Она, I кон е тако слободна (да не рекнемЂ безобразна), да се при првомЂ погледу мужкои особи „правце у наруче праћне" (праћнути се! I заиста л г .пђ изражаи! ) , по момђ мнТ.шго немоI ;ке никадЂ срце крину подобно имати. Ио нека бм жена нћгова и сђ те стране похвале заслуживала , мора ли е онђ * саиЂ похвалБивати ? Или ако су дражести нТ.не и прелести до тога чувства му узвмсила, те му е жао 6 б1ло , да одђ тудЂ породивхши се тако краснми идеалЂ(!) у души нТ.говои на угледЂ другима непредстави, н16 ли то подђ другимЂ именомЂ 6б1 ТИ могло ? Но н 1>му е собствена хвала, и хвала свега оногђ , што се и Т. говбшђ назвало, тако нуждномђ постала, да 6б1 се готово безЂ велике погрТ.шке рећи могло, да му е она главно побуђенћ стихотворства. (Ковацт. сл&дуе.)

И зд а н о и печатапо

Учредникљ М и л о ш т. П о п о в н ћ т>. у Правнтелствевон КнБНгопечатнви у Београду,