Подунавка Београд

39

1а ' З а нов дри:е да по горскимЂ шумама живе, п а опетчЈ наново пуцаго. КадЂ дођу кућн, а т о и' готова вечера чека, — и ту садЂ веселћ постане обштимЂ. •— На БожићЂ се пева у славу Божго. •— На ново лето целиваго Ускоци еданЂ другога, благодарећи узаиино на радостима прошле годнне. И у свадбенимЂ обичаима сачувало се гдиџ1то изђ старине. •— ПредЂ само венчанК младоже нл сђ дебел б1 м ђ кумоиЂ. сђ дв а девера и млогимђ сватима, сви сђ пушкама, иду на конБима по девоику , водећи конн и за нК). Она сасвнмЂ лнце покривши марамама , и посадивши се на конд иде ездећ', а две !ОИ дружице, па поредЂ нви и една или две одличн1б жене, иду за нбомђ пехпице у цркву. И зђ цркве опетЂ иду сватови невести, па се ту садЂ иевеста мора сакрити, — а девери е траже; — ше се, еде се, али све безЂ певанл и плесанн. На последку дае се киселши купусЂ: сви ус^ану, роднтелБи даго благосло†невести, често са сузама и запевкомЂ, па е испрате до кућнм' врата'. Заневку обузме грм. ллва пушака. КадЂ се дође младоженЂинои кући, наново се пуца , н садЂ текЂ почне се свирати, певати, плесати. Доцн^е дође н мати невестина, или жена, кол нкно место заступа; н она се мора веселнти. ЦелммЂ веселћмЂ влада обмчио дебе .1Б1и кумђ , кога сви мораго слушати, а особмто младоженл. Пуцшћ и певанћ трае преко целе ноћн. Међу наиважн1е обмчае, кои се гу ноћг. држе, спада ауканћ: невеста, дружице и друге шшђ девоике истрче у пол1'1, — подалћ одђ куће — те аучу дозивлгоћи Вилу : цереканћ н Т јно изђ шуме, или сђ клисуре — есте рђа†знакЂ за невесту, тако да, кадЂ бм се цереканТ. по друг^и путЂ чуло, онда е мати кући води као невенчану, те се веселћ промени у жплостб : на невесту баце широко и дугачко бело покривало, па е са запевкомђ одводе. Она се несме шестЂ неделн никоме показнвати осимђ домаћи'. Но опетЂ се све то може јошђ срећно свршити. Девери иду матери невестинои, па 10Д даго крвну з аклетву „да ће бмти нТ .нои кћери по Богу браћа, да ће е они бранити и чувати , и да е неће дати они никаквои несрећи." С ђ деверима могу давати таку заклетву и сви неженТ.ни сваги. — Свадбе се наивише држе у Октоб РУКрштенТ. свршуе се по обмчаго цркве. Крштенима даго се имена изђ календара (Марко, Иво, Лнко, бла, Анђел1н, Марта и др.), па после се додае и презиме. До Мар1е Терез^е крштали су се већЂ одраслн. но садЂ е оставл' Т .нђ таи обБ1чаи.

При саранвиванго мало има што особито. НадЂ мртвацемЂ запеваго плакалице. За сандукомЂ деволчкимЂ — мораго ићи сви момци, кои су познатн сђ покоиницомђ ; а за сандукомЂ момачкнмЂ опстђ све девоике. Задушнице бмваго деветБ1и, и четрдесетвш данЂ, па после иа годину дана одђ смрти. На задужницама приповеда се о доброме , шта е покоиникђ за живота чин10, особито ако се на воисци гонаштвомђ одликовао. ЈКалостнм' алБина' неносе, само матн ■— кол е сбпш нзгубила'— покрива си косе, и сђ врата скида коларде. 1 ошђ самБ приметк) (вели Г. СрезнТ.вск1и), да свака кућа има свога патрона. ДанЂ овога славн се на особнтми начинЂ. Собу окаде тамнномђ , а на сто' метну воштаницу. Сви поседаго за сто', те шго и пого „славу." ПоредЂ овм' обмчан може се споменути и обБ1чаи: кадЂ воиника оправлнго на вонску у землго далеку. Младн лгоди, кои остаго кодђ куће, испрате га певанТ .мЋ и пуцанТ .мЂ, а девоике и жене плачемЂ. Сама мати мора бмти весела прн растанку са сбхномђ. Ускоци су сасвнмЂ сачували лгобавБ према своимђ песмама. НеможешЂ наћи ни старца ни баке, кои 6б1 се стидили песме певати, а ни детета одђ 8 — 9 година', кое и' небм знало наиманК десетакЂ. О симђ обмчаинБ!' светачки', и женски' песама', знаду они млого песама старннски' о КралТ.вићу Марку, РелБи, Вуку Бранковићу , Ивн Сенлнину, Инку Сибинлнииу и др. — Те песме певаго Ускоци све по двое : еданЂ парЂ пева едну врсту, друп'и другу. Треба нш1ђ и то знати, да се те песме одђ старине и место светачки' певаго по свимђ важн1имЂ светковинама, као у сватови, на ку па лу ит. д. Гаиде (дуде) излазе изђ обБЈман. О дђ старннски' свирала' остала е шшђ Фрула (п и шталБка). Кои у нго свира, зове се пиштацЂ и у свакоме веселго онђ е првБШ. Обмчнми плесЂ есте коло (као рускш хороводћ). У тои игри певаго се обмчно песме одђ старине. С ђ рускога превео*) I). I. П. Б.

*) Радн бол^ исноКе ом>га саставка додавмт. овде н пвсмо ученога н&говогт. сачнннтела, ков в печатано у Деннцв Варшавскон за 18'ЈЗ год. откуда в н све ово нзвађено, Оно в овако : „Два пута самв (у пролеће 1841) посетјо Жумборске Ускоке, едант. путт. самт> — а другш путЂ са незаборавлЉнвшт. Стзннславомт. Осиповнћемт. Вразоит.. Као путник -б издалека н на кратко време, управо као уагредт., то самв само побележнти могао, што ми е у очи пало, н што самБ случаино разабрао. Мон дакле опнсг оваи -може 6 б1ти »анимлвив!. само као н^востб , а подробшега чекаћемо одг Враза, кои може поодитн Ускоке сваие године, а заиста н стара се да и' блнже позна, што онн и заслужум. За сада као додатакт. шоие опнсу можс наћи читателб: а) у Балвазора Кгат, Мегаикее^■ећеп уоп Е. КгапсЈасч. ^еЈћасћ 1689, кнкнга VI. стр. 292 н сл&д. кнб . VII. с. 982 н сл. внб. XII. с. 11 н сл. — б) у кнбнзи Паношуса: Шупеп ип(1 Ба1шапеп. Рек1 1»16. КН1 > I • стр. 18 в сл. — в)у Фраза: Уо1181ап<И&е Торо{Јгарћ|е с1ег Каг1в1а(11ег МЈНШггОгапге. А^гат. 1835, стр, 374 и сл."