Подунавка Београд

сме никадЂ и нипошто бмти! — Има ед " на све лгоде савдиннвагоћа точка, кол се несастои само у тавномЂ чувству обштегЂ братимства, него у лсномђ и снажномтћ увћренго томђ, да за родљ човемеск1и наивећу вредноств има непрестанно напредугоће нравствено изображенћ и постолнми, непоколебимми мирЂ. •— Ово су оне две узвмшене цћли, ка коима мбг сви, на сћверу и гогу, на изтоку и западу, тежимо. Но будући да е човекЂ , у своме дћланго и теженго ограниченЂ на малми кругЂ , преко кога само изредни духови кадкадЂ еданЂ сдинбш зракЂ бацити , а само наизнаменитш упливЂ и дћиство свое продужити могу, зато онђ и свон теженл опредћлити, нвима извћстнвш видђ дати, и нви лсномђ међомЂ ограничити мора ; онђ дакле ради и послуе пре свега за свое саплеменике, онђ ради у свобмђ народу , а у д у х у свое народности. — У овомђ кругу цћло нћгово теженћ пре свега мора на то управлћно бнти, да га разумеду, што се само помоћу обштегЋ средства саобштенн, средствомв езмк а постићи моаге, зато онђ мора народнми езнкЂ обдћлавати, нћговЂ напредакЂ подпонагати, и нћга до цвћтанн и до важности до$естн. (КонацЂ сл&дув.)

ЖУМБОРСКИ УСКОЦИ. (Конацт>.) Ускоци по вери деле се на ушате „староверце" (староверцима тамо називлго све православне) и на римлнне; овбј' нема више одђ 1800, а онб!' око 5200. Ун1лтски' нур1л' (парох1л ) има 8, а римске 3. До 1678 год. свн су бмли чисти православни, докђ ние бмо, приморанЂ владика Павао ЗорчићЂ, да иређе у Унио; мало доцн|'е морало « више Ускока' одрећи се вере свои' отаца', и примити римскш заионЂ. Сада ун^лти стое подђ управомЂ владике Крижевачкога, а римокатолици подђ владикомЂ ЗагребачкимЂ. У осталомЂ макарЂ што унјлти називлго римокатолике бунћвцима, а ови нви власима, агиве ипакЂ међу собомЂ као пр1нтелБи, па и у цркву безЂ разлике иду ; ама никадЂ неће б унћвацЂ узети влаинго, нит' ће се вла оженити бунћвкомЂ. Свештеници римски труде се да уселе у свое стадо мржнго на унјате, али имђ неиде за рукомЂ. Ушнти служе се у цркви православнимЂ црквенимЂ кнБигама, називлгоћи писмо црквено - глаголитичкимЂ, а подђ ћирилскимђ разумеваго наше грађанеио.

Извршугоћи обмчне обреде христшнске. смешали су Ускоци неке са стародавннмЂ нехристЈлнскимЂ. Таки сђ пролећа нре свега славе УскрсЂ (ВазамЂ), па на таи данЂ носе писана лд на благословЂ (на светило) у цркву. После иде ђурђевЂ данЂ (сиетни ђурађЂ). Обичаи на оваи данЂ већЂ е постао само игромЂ дечшмЂ. Деца ув!го ма кога између себе у саму зеленв тако , да му се невиди ни лица ни очпо, на главу му привежу млого свиленБ1' пантлика' одђ разне бое (повезне корделе), па узЂ то и црвену мараму одострагу, те му низђ леђа висн. Па га онда друга двоица воде — еданЂ сђ к о р п о м ђ (к о ш ђ), а другш сђ дугачкомЂ подруг' сажнн ш и пкомђ, кого кадкадЂ и наките китомђ зелени и пантликама. Остали трче за нвима. Чета ова предЂ свакомЂ кућомЂ стае, те целои кући сваку срећу жели , и домаћину н домаћици, •—• па онда чекаго да и' дариваго. 06б1чно нмђ износе што за ело. Ово деч!е полаженћ бмва свагда зоромЂ у готру. После се часте тимђ, што су надобмвали, ал' о 6 б 1 чно изиђу иза села на пусто какво место. ■ — Одђ Дуова' починћ Коледованћ, и трае свако вече све до Иванн дне. ПредЂ заодомЂ сунца скуплн се младегкБ на какво брдо ил' клисуру, свагда на отвореномЂ месту, па увативши коло, певаго п есме одђ старине, плешу; заводе сваколке сигре, па опетЂ певаго, — а старш само слушаго. Ноћу на Иванг .данЂ светкуе се Купало (крес в). 1ошђ на месецЂ дана' пре свак1и момакЂ приправли себи брезовацв, до два сажнн дугачакЂ, лепЂ, правЂ, кои се зове баклн. У вече скупе се момчадв на уговореномЂ месту са своимђ баклнма, зажегу и' на едномЂ краго, те иду сђ нвима око полл. Дотле и' други већЂ чекаго на комђ месту, гди мора ватра горети, а то е обмчно на брегу; наложивши ватру, излазе онима на сусретЂ, што носе баклћ, па и' дочекуго. КадЂ и ови дођу, онда се почне певати, пуцати, плесати,—и|гако целу ноћг. трае ; девоике певаго и плешу, момци певаго и пуцаго. У само свитанћ текЂ се разнлазе , а предЂ што ће поћи , чимђ спазе прву руменв зоре, певаго песму •— о Лади. •— ПредЂ зиму светкуе се ОвчарацЂ. Овчари онда враћаго стадо кући, сви обучени што ко лепше може, и сђ пушкама и пиштолвима, а момци неженћни имаго за капама и венце одђ сламе и жута лишћа и гранчица одђ оморике. Силазећи сђ гора' уставе се, певаго. пуцаго, па онда прислушкуго небв! л' чули милостна одзива одђ Ви-