Подунавка Београд

0

Ј\з 1У.

УСуботу:22. Априд а . ' г т -г ш Ј'11'јашшшш^ми^амшммвммнииц. ■■ т, ■, -7-^——""'

1855.

ЛИРА АПОЛЛОНА.

На Олимиа вб1сокои планиии, У окружго Темпе дивна по.ш, Гди се емртном' раи на землћи чини , И престае и наилгоћа болн: Стихотворства ту се рађа волн, Силна лгобавБ кђ нилои отачбини. Ту Тесалска младежв упела се, И у ећни зеленога лишта Шил4 лика Аполлону гласе, Шн.г), п4сме до Муза сЉдишта; О да св-ћтлог' оку позоришта: Хите к' нБима Музе плетућ' власе. Каллгоппе Кл^е, Мелпомене ШестБ гошћ други гласБ зазвонн Муза, Нћниа равне нема Елисћ жене, Нитн звучног' л-ћпшега сагоза, МладежБ обли одђ оч!го суза, Гласт. нбннђ чугоћ' еком -б праћен -б стћне. „Ко се желн нашем -Б слгобит' хору, Нек' узима лиру Аполла, И пролазећ' сђ нама чарну гору, Буде садругЂ тога дивног' кола; Ал' недирне лиру рука хола, ВанЂ ког' за нбомђ лгобве чувства гору." Устадоше сви на ноге сћ места Прекидагоћ' започете песме; Већ' подђ сћнкомт, сћдећи свб 1 неста; Ал' се едно момче крочит' несме, И поећи ладнои води чесме Сузе лје там' у ^аду бреста.

Неста Муза, неста садругова, Сл^ћдугоћи стопе пЉвачица, Усамлћгн #КЂ посредЂ свои снова, Тарућ' сузе сђ умивеног -б лнца, Чуе п^сму горск!е птичица, Па заводи свого пћсму сђ нова. У п-ћсми се Аполлону тужи И проклин-ћ стб1д-б и шелго свого, У томђ часу погледт. баци кт. ружи, Ку славун лгобни лици пого, И у златну сливагоћ' се бого Смотри лиру, Богб кого му пружи. Ха! у сами лиро, Богомђ дана, Оставл ^ћнБШЂ сђ неба слатБШ даре, Т б 1 мн буди друга поуздана, Код пратиш-в младости ми жаре; И отачбе бранећи олтаре Те просвћте буди гласникЂ дана.

К. С. ПоповићЂ.

ЛИШЕНА РАЗУМА. (Сђ Рускога.) По Фамил1лрнимЋ пословима •— вели еданљ путникЂ — провео самв осамЂ мћсец1и на острову Бурбону. Б дномђ у готру сћдећи на обали морскои, за^авлно самв се сђ узилазећимт сунцемЂ, кое е примамлвиво одбЈлло зраке свое на мирнои равници воде. Не далеко одђ мепе стонла е на обали морскои млада дћвоика и гледала сђ усилћнммЂ внимашемЂ на некји предметЂ. Недвижимо положенћ ове женске узбуди у мени неко дшбопмтство; а се тихо при-