Подунавка Београд

есмв, и за ову еш,е годину остаемЂ у Бечу, слушати права. О првведен1го Те.темаха сада не послуемЂ, неимугци кт> томђ премена, будући да принужденЂ есмв 6 нлђ правила Фраицузснаго нзБ1ка во едино совокупити, 1! вђ рнд-ћ разиолоишти, изг> коихЂ Граммат1ку сонинил б есмг>, еже удобнће предавати л ученикомЂ моимђ . Сада хоћу почети пословати о Телемаху нашему, егоиге оконченЈе буду Вами нвити. —- Что ми наложили есте, то есмв сћ велнкого радост1ГО исполнилђ , и цћловалЂ славнуго де( нцду Г. ДоС1веа , коего н всегда вћЈсокопочитаго, и всего душего лгоблго, као преславнаго первопросвћтнтела Славеносербскаго рода нашего. Господвда продолжит-Б дни его, и да подкрЈ,питт> староетЂ его ! Онђ награжден^е благодћтелнмхЂ трудовЂ своихђ , поне на другомЂ свћту обрћтетЂ. •Милостб , гоже отђ ВасЂ прошу, еств, еже нзволити мнћ препочитаемому Господину Отцу Вашему мои всенижаишЈи поклонђ отдати, и всл племенит1л домашни Ваш1а именемЂ моимђ лгобезнћише поздравити. Вм же, брате вселгобезнћиш1и! пршмите благодарное и лгобезнћишее поздравлеше мое ; иже Вами вћчнмхЂ и земнмхЂ благЂ во вснкомђ душевномЂ увеселен1и присно наслаждатисн огнћвно желаго, сердцемже и душего лице ВамЂ цћлуго. Вђ ВЈеннћ 13. Октов. п. р. 1791. ВашЂ искренши и благодарнни братЂ, ГРИГОР1И ТЕРЛАИЧБ с. р. ПравЂ СлБгшателћ.

ХИНЕЗКИ ПОЗДРАВИ У ПРЕДУСРЕТАНК). Ни у каквои землви н1е тако сполншнћ почествованћ претерано, као у Хини. Одђ тежки поклона и прегибани едва дишу Хинези. НашЂ наиучтив1и човекЂ сматранЂ бм обш у Хини као какавЂ оратинЂ. Кадт> ХатоцЂ Хонгконжца на путу сретне, покланн се до землћ ни брол се незна колико путш, те почне говорити: „Л бћдна стрвина, коа нисамх, достоииа ни праха землћ коснути се, оживливамЂ се одђ радости, ербо у сунце твога блистагоћегЂ лица гледимЂ. " Учредникт. М нјо Издано н иечатано у Нравителст

ХангконжацЂ мора садЂ ову почеств удвоити почемЂ се дванаистЂ путш Гдо землћ сагне и и проговори: „Л, кои не вредимЂ ни половину едногЂ папка одђ закланогЂ вола, или за половнну репа одђ глади цркнутогЂ ^магарца, озаренЂ самв одђ величественогЂ зрака ока твога, и одђ чистогђ звуна езмка твога запвп -анЂ самв бмо; 'зато се радоств у развалћно обћ1талиште срца мога сместила, ербо се пара твога божественогЂ гласа могђ ува коенула." •— ХатоцЂ пакЂ неда му изговорити, него почне опетЂ Хонгконжцу говорити : „Цвћће лгодско, слано народа, твое лице свћтли као летнћ сунце у лодне; твои е разумЂ проницателанЂ као изоштрена стрћла; твон уста имаго гласЂ као арз>а небесна; твои стаст> надвБппава елу, а твол снага срамоти бенгалекогЂ рмса, а кадЂ се л бћднми угурсузЂ у околини твога испареш'н наодим1>, осећамЂ се •— " СадЂ опетЂ ХонгконжацЂ прекине рћчв говорнику, и олетЂ га превазиђе са себе хулћнћмЂ и претеранвшЂ улагиванћмЂ. Дође л' кђ тому 10 штђ трећ1и, то поздравима нема крал. Строгисе закони учтовости Особито наблгодаваго у обхођенго са женскимЂ поломђ . Ту се чуе: као „бисерни образи," као „мћсечина чисте очи," као „зора црвене устне," и подобне ствари, кое се кодђ насЂ само у романима улотреблнваго. Д. АвраамовићЂ.

С М Ђ С И Ц Е. Лондонскш главнвш пошталукЂ сваке неделћ оправи 600,000 броева одђ различитм новина, што преко године дае сумму одђ 30,200.0000. Новинарство е последнви годнна лко нарастло. У Мадрилу и последнши журнал'ћ оппозиЦ1е престао е излазити , и садЂ нма само министерјллнм листова. Но притомЂ влада слобода штамле! И тако е добро. Вмсоко училнште у Цириху налази се сада у таковомЂ станго, да ће се скоро морати укинути. У осталомЂ многи грађанн то желе, ер^ бм се тимђ варошкои касси уштедило 5000 талира. •— О !

д ПоповнћЂ. енон Кнћигопечатнћи у Београду