Подунавка Београд

66

ближимЂ кђ нбои , но у исто ока тренуће она брзо обрне се, и управи на мене свое црне очи, имагоће у себи неко странно израженћ. Измучено дице ове прекрасне непознате изражавало е тугу и очанше. — Шта бм сте хтћли ? запмта ме она, и при овшмђ рћчма побћгне. Мени одма падне на умљ, да е судбина ове дћвоике скопчана сђ некомт, страшномх. таиномђ , и, на мое задоволвство , могао самв дознати неке подробности н!>ногђ животоприклгочешн одђ старогЂ Креола, сћдећегЂ у свомђ рибарскомЂ чуну до обале. — Кажи ми лгобезнши, запмтамЂ га н, тко е она идна женска, видишђ ли е што бћжи кђ оиомђ брегу ? „Тко е она женска? Лен! — Лен ? „Да. Луда, Лел .... — Но кака†е узрокЂ нћне несреће! „Ахђ Господине, приклгочен^а нћговв живота врло су жалостна. Ако вамЂ е волл, н ћу вамЂ »и приповћдити ? „1821 године у мћсецу К )л1го едногЂ дана, кадЂ е врло препека бмла, навуку се црни облаци на свћтло небо и понр1го га тако, да е стало тавно као у по ноћи, само што су свћтле мунћ пресћцале често ову ужасну тавннпу. ЖителБи су у кућама позапалвивали свћће; сви са страомЂ очекивали су страовиту олуго, и млоги су се молили свевмшнћмЂ за спасенћ онм, кои су се онда на мору налазили. ПредЂ вече олул се осили тако страшно, да се чннило да ће море прождрети са†нашЂ островЂ. „Не далеко одђ обале указао се брћјгђ, кои несматрагоћи на сва уси.и'л морнара, гонћнЂ е бмо силннмђ таласииа упрано на стћне, гди е пропастг. нћгова бмла неизбћжна. После неколико минута лађе заиста нестане, и море избаци на обалу тћло мужко и дћвоичице одђ едно три •—■ четири године. Мало за тимђ дође на обалу ГроФица де Вернеи, една врло добра и састрадателна душа, кол е свагда бмла готова притећи на помоћз, ближнћму, и будући да су обое живи бнли, то она прими се бћдне сиротице, и воспита Лего као свого рођену кћерв. Лгобезна •— добра и паметна Леа, растила е и дћпшала. ГроФица го е лгобила сђ истиномђ матернвомЂ нћжносћу, и тужећи за своимђ сбј-

номђ , ЛшнеллвомЂ одђ Вернеи, живећемљ у Французкои, налазила е у еднои Леи утћху. „Прошло е шестнаистЂ година одђ оногђ времена, како е Лел ступила у дворЂ гроФице, и о породици сиротице ништа се дознати Н1е могло. У то време Ернеств де Бомонђ , нек1и младми ОФицирЂ, посћћавао е често гроФицу и на скоро постане сваки - дашнБш гостђ . бдно вече Лел е одала заммшлћна по градини, ЕрнестЂ сћдећи до нћне благодћтелБнице умилнто гледао е на прекрасну дћвоичицу. — „Госпо10 ГроФице! рекне 108 онђ : л сзмб нашао у вашои кући таку гостолгобиву прЈнтелБицу. да се садт, усуђуемЂ кама повћрити мого срдачну таину, одђ кое завнси срећа могђ цћлогЂ живота. Погледаите, продужи ОФицнрЂ, показивагоћи на Лего, погледаите на оно мило створенћ, на оно дћте, невино као оно цвћће, кое е она башЂ садЂ узабрала .... Обнадеждите ме, милостива Госпот, да ћу н имати срећу нго получити за супругу. „Л морамЂ сђ вама говорити одкризено, Ернесте, одговори гроФица невесело; Лел н^е ион кћи .... ГроФица за тимђ приповћди му сву исторјго Лее. „Но акоа дадечЂ за васЂ Лего, дали ће она бмти сђ вама сретна ? ■—■ Л се заклинћмЂ нменомЂ матере мое, кон ме е воспитала у страху Бож!емЂ! „А ели Леи на то согласна ? •— Л 10и о М010И лгобави ннгда говор10 нисамБ, но садЂ, кадЂ мн вм ласкате надеждомт., садЂ ћу 1ои казати, да ћу жнвотђ нћнон срећи посветити. У ово магновен1е Лел се приблнжи кђ нбнма, велшпи сламнБ1и шеширЂ В10 се надЂ нћнимђ бћлимЂ раменима; она е држала у руци киту цвћћа; очи се нћне блистау одт, радости— Како сте вм добарЂ, Ернесте. рекне дГ>воичица, што сте дошли провести сђ нама вече. ЕрнестЂ е ћутао. Срце е у нћговимЂ грудма страшно ударало, очи су му бмле управлћне на нћжну дћвоичицу, кое жнвотђ и будућ* ностб могла е нћму принадлежати. ГроФнца се уклони; Лел е такођерЂ пошла, но ЕрнестЂ 1° задржи. „Дозволите ми, да взмђ одкр1емЂ едну таГ'* ну, Лет