Подунавка Београд

— Дакле онђ е, кога сте вм изабрали. „Ше Лшнелго; н самв се само повиновала. Осимђ прјлтелћства, н нисамв кђ нћму ништа друго осћћала; но мамица са задоволиствомђ согласила се на таи брак-в , а н нисамв бмла у станго одказати •— ЗаклинћмЂ вамЂ се Богомђ, да ЕрнестЂ де Бомонђ неће бмти нигда вашЂ мул ;ђ. ГроФЂ де Вернеи остав10 е Леш у сладкоиђ и заедно горкомЂ станн). Она н1е могла разумЈ.ти шта произлази у н1>номђ срцу. КадЂ е гроФЂ Лшнелг. почео говорити о св010и лшбави кђ Леи, она му скорбно одговори, да е обећала другомЂ; но наоружана обичнимђ постолнствомђ свогђ карактера, она е у томђ трудномЂ догађаш искала сво велич!е свое душе. — Послушаиме, лшбезнми смне—рекне она Л10нелш •— ЕрнестЂ е честанЂ и благороданЂ младићЂ. Л обећавшн н1.му дати Леш, бмла самв увћрена, да ће онђ со 6 омђ усрећити сироту дћвоичицу, и да ће Лен одђ свое стране бмти сђ нбимђ срећна. Но стмдлбиво и болзлвиво дћте, зашто она н1е открв1ла мегш, да она само осећа кђ н1.му едно прЈлтелг.ство ? . . . . Шта ћу дакле садЂ чинити ? Валн о свему лвити Ернесту, и писати му, да е пламенна лгобавг. нћгова кђ моши кћери награђена само пр1ителБствомЂ одђ нћне стране, чувствомђ доста ладнммЂ за нТ.гово срце. ПакЂ ако се Бомонђ одрече одђ свогђ права, на мош рћчв, тосамо онда може Леа 6 бјти гвон супруга. Л^онел!. е припознао сву силу истиногђ суђена свое матере. После петЂ дана писмо претеће уништошити све надежде несретногЂ Бомона, буде послано у Французку. — Ево већЂ прошло е десетЂ мћсецш, а одговора нема, рекне едномЂ младми гроФЂ, притискагоћи кђ срцу руку Лее. Онђ е тебе заборавш, драга моа! Ти си садЂ слободна, и срећа насЂ неће изневћрити. Наступи данЂ свадбе. Сћдећи на диваиу до свое невћсте гроФЂ Лшнелв гледао ш е сђ преизпунћнимЂ сладости чувствама, и Т10 ши е говор10 оне рћ.чи, одђ кои срце радостно игра одђ лгобави и надежде. У ово наиеретше за младогкенш и невћсту ока тренуће утрчл у собу ЕрнестЂ.

'— Гди е грОФИца ? запмта онђ Л1онела. „Мамица ? —Да, ваша маика, а се морамЂ сђ вЂОме састати. ГроФнца дође; она рекне Лшнелго, да е остави на само сђ ЕрнестомЂ; на то почне ЕрнестЂ говорнти: — Госпош грофице ? тако ли вм држите вашу рћчв ? Тако ли е валнло наградити мое постолнство мое сузе, проливене кодђ постел ћ умируће мое матере, онда кадЂ самљ д мисл10 о Леи ? Каково самв л безчест^е заслуж|'о. да моа невћста постане лгобезница вашегЂ см на ? „Вм мене вређате де Бомонђ, мм валн да се разумемо, и онда ће ваша клевета постати нвна. — Клевета! Да вм валБда незнате? да самв л нашао Лего у обнт1нма гроФа де Вернел ? То е гадно гроФнце, безчестно! На ове последнћ р1.чн, Лшнелв утрчи у собу. „Молимђ васЂ изволите на полћ ", рекме онђ Ернесту. — Добро, л одлазимЂ, одговори ладнокрвно де Бомонђ; но наипре валл да вамЂ кажемЂ, да сте вм безчеетанЂ човекЂ! Млого труда е столло гроФицу да образуми Ернеста у неоснованомЂ нћговомЂ подозрћН1ГО, но несретнми младићЂ у очанн1*го н 61.шснству н1 е ктео разумети нћна ианснћнл. Л1онелв са стране, наумш е осветитн се нагломт. младићу за увреду после вћнчанл. Позвани на свету церемон1го почну долазити. У то само магновеше слуга даде Л1онелго одђ Ернеста слћдугоће писмо: „Маика ваша. господиие, преварнла е мене на безчестнми начинЂ. Ваша невеста гадно и лнцемћрно заборавила е женскш стмдђ. Н васљ чекамЂ на краго Саванне, и надамЂ се да ме нећете оставити дуго чекати." ГроФЂ одма, по прочитанго писма, оде на означено мћсто сђ два Креолла. Супарницк су изабрали мачеве, иЛГонелБ прободенЂ кроз?> гј )удн умре до сдногђ часа после двобо.ч. Оно исте вече сирота Лен лиши се разумз, стара гроФица не преживи ни године, а Ернестћ оде у ШпанБолску.