Подунавка Београд

По свргаетку приповТ.дке рнбара, п се заммслимђ и рекнеи-6 у себи: Дакле и у Африки ииа несрећнм као свуда. ТовамЋ ђорђевићЂ.

ОБРАЗЂ ПРАВОГБ СУД16 (Сђ французкогт,.) Срдце мудрогЋ Суд1е естл свето прибћншште, кое страдавдћи почитувд, кое доброд1.телби обмтававд , кое мирЂ , непрестану правичноств, кое срећу своимб присутсвоиЋ простире. Срдце пакх. честолвдбивогт. Суд1е естћ сквернми храмЂ ; оно поставла богатство и срећу на олтарг. правичности; и прва и;ертва, ковд она одђ нћга зактева, еств нТ.говђ покои! Колико е се плашити, да се очи непрестано на богатство обраћене кадкадЂ прама правичности незатворе и да честолвдб1е не обмане срдце на заслепу уиа! Шта е постао онаи храмЂ, у коме Суд1л, наслађававдћи се само своимђ собственимЂ преимућствама, затворенЂ у границама свогђ зваН1Н и дужности, наоди у себи средоточ1е св1К) свои Јкелн и самЂ е себи доволннђ? Онђ небм на срећу познавао ону мложину распутица, међу коима често виђамо запируће честолвдбиво срдце; н1 .гова умТ.реносп. и уздр ;кан1. показуе иу путЂ млого глађји и лакпии. Онђ оди безЂ иуке по нераздћлимои стази свое дуншости. Н1.гова личноств истина бмва често непозната, но заслуга нигда. ЗадоволнпЂ сђ тимђ, што ће свету свое добро и честно име показати , кадЂ га потреба нТ.гове дуншости необвезуе, бавећи г е самЂ са собомЂ, рад1е слуша пмтаиТ: зашто се тако редко дае виђати, него напротивЂ што тако по све често и у срећномЂ свомђ станвд ДобродћтелЂие независимости , онђ се сматра, ,; ао какво божество уединћнвд, самоћи и снон и Дужности одано посвећено , кое се нигди више 1'ниолвлвде , осимђ у храму свое дТ.нтелности и "чгда другчЈе, него са обоженТ.мЂ; оиђ е свагда Лругима потребанЂ, безт. да му е игда туђа пом оћг, нуждна и истинито е добродћтелапЂ, безЂ Л а другу какову награду, осимђ чисте добродћт ел!,и, очекуе. — Али срећа види се, као да °спорава иТ.говои добродТ.телћи славу иаграде; Св е се подае онивш, кои ништа незактевавд; че-

сти по себи одавд се Судш, кои мви презире и пренебрегава. Колико више онђ умТ.рава и уздржава свое желТ., толипо већма види свовд моћв прирастлу; и нигда нТ .гова важноств већа непостае , него кадЂ е задоволлнЂ тако живш: да пишта за себе, а све аа правичиостт> учинити трудго се. Но чимђ честолвдб1е Суд1вд до тогђ доведе, да одђ света ичтлзава почитан1е н важностЂ, ковд бм требало, да самЂ у себи самомЂ наоди, чимђ се опи, кои се боговима земалвскимЂ назвати могу, у светску трговину зададу и покажу се, да нису ништа друго, него обични лвдди, тиме насЂ одма обучававд изђ ближе безЂ страоночитан1н сматрати ово величество, коесе чинило изђ далека као каква светинн. СветЂ одрнче свое почиташе онима , кое е онђ нид10 смТ.шане сђ НБиме у гомилу робова среће, и оно почиташе, кое е одавао добродТ .телБИ Суд1е, промТ .нуло се у праведно презренТ. нћгове суете. ПринуђенЂ у оваковомЂ станвд туђупомоћа узаимлБивати за одржанТ. слабћ1 остатака колебавдћегЂ се свогђ достоинства , Суд1л отвора врата и наивећимЂ своимђ непрјнтелвима. Ова раскопш, ова вћшокопарностБ, ово великолћше, кое е онђ позвао за помоћв свогђ подизал, докоичававд му уништанТ. нЉговогђ бмвшегЂ достоипства и само му текЂ горку опомену старе важности нћгове представлнвд! Д. МатићЂ.

ПИСМА ЗНАМЕНИТМ СРБА. (Г. ЛКОВУ ЧОКРЛЛНУ.) Паче веб.тг, иа земли дражапиап друже! вселгобезиШшт брате моп здравствуи ! Писмо твое на Г. Обрадовича отправленое изђ нТ.говм .побез 1Н.1 руку читао есамв сђ дражаихпимЂ 1<>рговачемЂ нашимЂ , кое е и мое и нћгове лвдбов1вд и радостпо кђ тебћ неугасимб 1 мђ огнег .ђ воспалило перси. Писмо на Г. Ваплора, нТ .му самомЂ изруч'10 ссмб онаи путв. Ево ти дакле шилћмЂ собсгвеноручнувд цедулвд, у К010И оиђ прилаже све книге, кое онђ има, сђ последнвомЂ цТ.номђ ихђ , и кое изиосе 253 ф. 54. кр. Н бм брате бмо све ове книге исплат!о и теби послао, да ме ше ихђ ужасиан цћиа