Подунавка Београд

136

п се смемЂ обкладити, гато се говори, да се они ноћу шетаго по терасама.*) —• Та и сииоћтз е бмла, рекне ХоФанЂ, ,,Ал' АмЈелЂ ту нге 6бш безЂ сумнћ. — бств бмо самномЂ заедно. „Е синоћЂ , али други ноћш ,.. рекнеАссирЂ, као да е рћчи ХоФану у образЂ бацао. — Други ноћ!и! повтори ХоФанЂ гнћвно. Човече, змЈо или ђаволе, зарЂ оћеиљ да убЈешЂ мого жену, оно сироче, Амјела, а и тебе сђ нђима . . . Ассире, одреци што си изустн>, изчупаи изђ мои грудЈи отровно подозрен1б, кое си у нвима зажар10. Смилуи се на мене! „ Ваше смућенћ срдца ми се коснлва , одговори АссирЂ, притискивагоћи му руку са притворнБтмЂ пр^ателБСтвомЂ. Аидемо кђ мени на вечеру.. . Л имамЂ начинЂ, коимђ ћемо дознати, да лн васЂ ваша гаена искрено лгоби. —• Како? Кака†е то начинЂ? „ Извршен1емЂ наши богоугоднБ! употреблћнш, кон су се скоро већЂ заборавила, но кон ћу обновити. — Каково е то нзвршеше? „ Изнснићу вамЂ ... Аидете само ... рекне АссирЂ, узевпш ХоФана подђ руку и изведе га изђ храма. (Продужешв сл^дуе.) СЛ А 8 Е Н С КА ШЧ)Ч ИТ АВ А НД (Конац-ћ.) Ако ово ново племе свое опредћлеше јоштђ савргпено познало и гпе , то га баремЂ жели и тежи познати; до овогђ познан1Н доћи се може само наукомЂ , дћнтелносћу, увћрешемЂ , стрплвивосћу ; мирно , но и предосторожно ступа онђ напредЂ, погледа 6сзђ стра'а, али не посве сђ прекомћриммЂ у себе узДанћмЂ у будућности, непокорава се волби и ћуди дружтва, ал' му се и непротини ; оно дружтво оживвлава, и то не странпутице, но и безЂ насил!л; незадае му никакве ране, него 10 штђ лћчи оне, кое дружтво само себи зада. Ово дружтво штеди сваку народностЂ, а сђ тбшђ и свого собствену ц1.ну нехотице поввштва, како кодђ свои, тако и кодђ странм; оно лгоби и почитуе *) Равница предт. кућоит..

у свакомЂ човеку човека, и томђ лгобави равннмђ начиномЂ присволва себи оиетЂ лгобавв; оно како свое, тако и противннке пита благородпммЂ МБ1Слима , чуветвомЂ напредка, умћреносћу и безпристраст1емЂ. Оно н1е у гомиле и шкринћ скуплћно, нити раздћлено на секте и партае, пошто се споллшности иехвата; оно се неограничава на сполашна услов!л; мрзи на неслогу, нетражи непрјлтелћ, но гцнител!«, не участнике, но лвностб . Тако е ново то племе Славена створено , ирјнтно своимђ уммшлаемЂ, нко упован1емЂ на проммсао, невино и чисто у лгобави прама свему ономђ , што е велико, добро , право и лепо, Нема никаквогЂ Славенскогђ народа. при комђ ово племе свого младостб проживило нЈе. Нема никаквогЂ дружтва, у комђ оно Н1е дћнствовало — не неуредно, и лицемћрно, не сђ коварствомЂ каквогЂ доносители и ласкателл, него постепено , отворено, свол разсуђенн и мб 1 сли силомђ ненамећући. Ово племе раћа наиболћ поданике, наиболћ слуге отечества, наиболћ извршителК закоиа. Тако е ново племе Славена створепо, кшјтђ младо, ал' већЂ лко , нко толеранцтмЂ и стрплБивосћу. На нћму почива надежда Славенства, у нКму лежи арио среће и благостанн две трећине Европе! I о в а н т> МарковићЂ.

И С К Р И Ц Е, VI. Уморена одђ тежкога пута, одђ студеиога времена, одђ сладке и небесне болести свое, иде дћвица млада одђ врата до вра-га, а нигди ненађе пристанка. Небћше градЂ достолнђ , да се у нћму роди кралБ звћзда. Да 6 б 1 6 б 1 ли знали они богати и охоли, кол ће дика ноћасЋ на свћтЂ доћи, бмли бм отворнли свака свол врата сиромашици овои , кон се нетужи, непмта, нити проклиић тврда срца онм, кои имаго толика мћста за живину, а човеческу д шу пуштаго у нужди и бћди. ЛЈучаше мати Исусова у тугама нћзинимЂ, како ће у нбои мучати мудростБ свемогаћа. Што више може и више знаде, другима више жели, него себи. Моли сиромашица сама у себи, и нада се, да ће Богђ, кон е толико чудеса у нћзиномЂ пониженго учинт , наћи мћста и времена достоина за намћре свое. 1осифђ кои манћ трпи , више се мучи, она е као уздигнута у духу лгобави трудне, и знамеиитм предвиђенн. Тко 6 б 1 теби реко, Ироде, да ће се поштенћ кошаре ове више гласити, него двори твои, да ће име овогђ дћтића благословлћно 6 б1ти на вћке, а твое проклето. ВавћкЂ што е слабо и малешно разбш силу тћлесну и величество.

Издано и печатано

УчредникЂ Милошђ ПоповићЂ. у Правителстаенои Кнкигопеч. атн&и ј Веоград ј