Подунавка Београд

135

мТ.титп дао, да е наиманћ узнемиренЂ, а л, н сам1> лшбоморанЂ ... па и завидлвивх. — ... — ХоФанЂ тужно уздане, самв имао кодг. себе млада брата ... — А п странца, замумла ХоФант . „ ДанасЋ дете, дете одђ тринаистЂ година, продужи Аосиртн, иое ће до петЂ година осамнаистЂ имати . . . а бзела двадесетЂ , разлика онда неће бмти тако велика ; дете ће постати врло лепммЂ младићемЂ, кога ће плава брада мош седу посрамити и кога ће умилна рћчв мого можда суровомх. учинити . .. •—• Ассире ! . . . н^стрпелвиво му прекине ХоФанЂ рћчг,. „ На кратко, настави да.гћ жертвоприносителв, безЂ да се чинјо да чуе и види ужасЂ, кои се начертавао на лицу супруга, мон бм илада жена срашшивала . . . и то сравнете небм служило на мое добро. •— Ассире! повтори ХоФанЂ дркћућимЂ гласомђ. „ А л самв завидлви†... н! •— За име боипе! „ А завистБ ће отровати мое дане и ноћи, настави Ассирв безв икаквогЂ узбуђенн. — Аи! садЂ већЂ дознаеиЂ, замумла ХоФанЂ. „ Држаћу да самБ преваренЂ .., и може 6бјти да ћу заиста бмти. .. — Бћднми ! умукни, продере се бзелвинЂ мужЂ , претећи му песницомЂ. „ Та л негоримЂ то о вами, одговори АссирЂ, чинећи се, да се чуди. •—■ Шта, повиче Хофзнђ , да се одзивћ исподђ свода храма разлегао; шта! варваре, зарЂ невидишЂ да е свака рћчБ твоа ошт[>ацЂ мача , коимђ ми утробу раздирешЂ ... Ако , као тш нисамБ имао брата, а имамЂ странца. „ Али може бмти , да онђ н1е залтблћнЂ У бзелго, одгонори свешгеникЂ. — Ахђ! ко ме о томђ могке увћрити? „ Дакле, вб1 ств заиста срећии, г.адЂ нисте лгобоморни. — А ко е теби реко, да л нисамв лгобоморанЂ? одговори несрећнћш му ;кЂ, шкрипећи зубима н држећи се рукомЂ за атаганЂ.

„ Но вашЂ мудрми поступакЂ, кому се свакЈи диви, ^а л 10 шђ више, него нко другш 5 рекке АссирЂ, кога се глаСЂ 10 шђ Н1е променуо, одкако се разгоЕарати почео; слобода, кого вб ! дозвоиавате вашои супруги ужнвати: повћрен1е , сђ коимђ нм оставлнте тогђ м.чадогЂ ОрФелина сђ нвоме. — ПовТ.рете, кг»е ни една ни друга стран^ злонеупотребллва. „ А ко вамЂ тг> одриче? одговори АссирЂ ; и заиста о томђ несу мннмђ , но . . . —• Говори, окончаи . што си почео, рекне му ХоФанЂ, увативши га за горпго халБину. „ Извините ме што ваоЂ оставлнмЂ, одговори свештеникЂ, гледагоћи , како бм се одђ ХоФана оелободш. — Вм ме нећете оставити, повикне ХоФанЂ, држећи га непрестано за горнго халвину, вм ћете окончати взшђ говорЂ , вм ћете изнснити мени ту рТ .чБ страну. „ Л ништа незнамЂ, рекне АесирЂ , претварагоћн се у наиБећу незлобностБ, и вамЂ се заклинТ.мЂ, и л самБ, као и вм, простЂ , повћрителанЂ и заиста а нисамЂ одђ онм , кои држе, да васЂ ваша жеиа вара. —• Мене вара! повтори погруженЂ ХоФанЂ, као да се кака†теретЂ на н!.га скал1о! Мене вара!.. . О Боже Израилскји, разумЂ ми се помрачава! ... То ће дакле 6 б 1 ти истина ! Па то ће и другима, као и мени позиато бмти! ., Нвмои^е се збогЂ оваковм зло 6 пб 1 разговора печалитн; има таковм лго.ци, кои ништа друго нераде, него само разпБ1туго, како ко са свошмћ породицомЂ живи ; у таковомБ безпосличенго тЈ'мараго свакоако, разносећи, да су видили .. . чули . . . •— Но ко е вид1о? ко е чуо? ... повикне ХоФанЂ, кога знои као зрна спопадне. Л самв сишо сђ ума ... Ассире . .. говорнте , или ме еднммђ ударомЂ убите... то ће бшти одђ васЂ право великодушјб. „Заиста ХоФане , одговори ладнокрвно АссирЂ , кои се н1е мого оканути , докђ ше узбуН10 мужа бзелБнногЂ , заиста, те ни паметно ни мудро слушати и вћровати загонеткама, ков се говоре. Ам^елЂ безЂ сумнТ. лгоби вашу супругу, само као жену свога покровителл, као што се лгоби мати!.. . а оио е само клеветанћ,