Подунавка Београд

134

Онт> 10ШЂ н!е бмо ммсл1о оставити своб мћсто, кад1. се велик1И жертвоприносителв Асснрљ, почемт. е свош владичну одегнду са себе скинуо и оетав10 , нћму приблизки , поздравлжоћи га обниђ рћчма: „Срећнвш ХоФанЂ заборавјо е безЂ сумић, да га нЕгова млада супруга на вечеру чека? -— Ахђ! зарт> сте вм Ассире, одговори ХоФантћ, кои се видГо, као да се онимт. рКчиапробуд|<). Мон е жена кодђ едне свое прЈателБИце, кон е болестна. „ Нећу васЂ више задржавати ... одговори Ассирљ , вм ћете беЗЂ сумнћ ићи , да нго тамо тражите . . . ако е нисте оставили на младомђ ОрФелину, кога сте усмнили 1ошђ одђ петЂ година на празникЂ К а б а н н е. *) .— бств, н самв га као сироче изђ човечности усмн10 , одговори Хов >аиЂ неповолЂНБ1МЂ гласомЂ. „ Реците болћ: побуђенЂ усхићавагоћимЂ просбама ваше нове супруге. — Да шта самћ знао друго чинити , Ассире, настави Хофзнђ , као упуштагоћи се у неке несносне ммсли. Празници Кабанне бмван), као што знате у есенг., у наилепше доба године, кадЂ наивише цвећа, воћа и плодова има. Они се светкуго, да се прославе зимнви производи, кои су светћ1МЂ благословомЂ успћли. У колебама одђ зеленогЂ гранн и лишћа предЂ вратима дома начинћнммЂ , крозЂ цКло светкована време, у обштости заедно се сђ елама частимо; дакле бм ли мого у ово време одбити сирото дете одђ глади умирагоће , ерт. е Амм1елЂ бмо дете? „ Али данасЂ шевшпе, рекне АссирЂ као равнодушно. ХоФаиЂ одговорк: — опомин 4> мђ ое, онда е бмо првми дант. ги торжественм празника; частЂ е неГг[, бмла принешеиа у колебу. Л самв се бмо задржао у дому, да се , као што верозаконЂ прописуе, оперемЂ, па погато самв ово учинјо, пођемЂ кђ 6 з е л в и , кадЂ ми она са сузнммЂ оч5 !ма приступи, говорећи: „Господару . , . едно дете .. . едно сироче стои предЂ ва*) Ован су празннктЈ Еврен за споменЂ избавл-ћша нбјобогђ нзђ Егнпта светковалн. —-

ши кратш: оно е безЂ сваке заттите и покро« вителства !.. . о ! да бм прва година нашег-в брачногЂ сагоза бмла посвећена добрммЂ дћломђ , и да бм првми празникЂ , кои п славимЂ подђ кровомЋ супруга могђ , за вашу жену и вашу служителвицу бмо споменикЂ великодушне доброте ! . . . Прјлтелго , неодреците ми прву молбу, сђ К10 мђ вамЂ се обраћамЂ ! .. . 6зела е бмла тако лепа , тако дражестна , кадЂ ми е ово говорила , да самв 1ои обећао примити нћно сироче ; н пођемЂ сђ нбомђ у колебу. ПредЂ прагомЂ е станло мало дете , кое ми се видило, да ше нмало више одћ дванаистЋ година... Л га узмемЂ за руку, одведемЂ га у колебу , посадимЂ га за трапезу и назовемЂ га „смномв моимђ," а падамЂ се, да се нећу збогЂ овогђ кадти. „ И л се надамЂ, да ће онђ вама место СБ1на бмти, одговори ладно АссирЂ. •— Вм то говорите са некимЂ особитБ1м% гласомЂ, рекне ХоФанЂ , на кога се липу ако руменило, мћсто обичне бледоће, укаже. „ Но ... то е мои обичнми гласЂ. — ЗнамЂ л, да сте вм мои непр1нтелБ, настави мужЂ бзелвинЂ. ,, Н, вагпЂ непрјлтелв! повикне Ассирт* као некимЂ благимЂ глзсомђ , кои е сасвимЂ противанЂ бмо нКговои обичнои тврдоћи и лукаветву; ХоФане, л 6 б 1 мого 6 б 1 ти вапњ саревнителБ ... али непрјнтелв нигда! Чувши да се хвали лћпота бзелвина, кћери удовице Ширасе, одђ долине Деброна, одкуда е она бмла, МБ1СЛИМЂ едииица нћна, прос1о самв го за супругу , но 6 б 10 самв одб1енЂ , а вб 1 сте примлћии. У првомЂ тренућу 6 бш самв истина гнћвант. на васЂ, по гшсле реко саив себи и то ме е утћшило: за мои покои , за мого срећу срећанЂ самв , што се оваи бракЂ ше изврппо ... бзела има петнаистЂ година ... (она е имала петнаистЂ година у оно време); а а самв бмо одђ лепм петдесетЂ... •— Н садЂ имамЂ толико, продуиги Х офвнђ. „ бзе.ш е лћпа , бриге и године порушиле су мое лкце. •— Исто тако и мени, настави ХоФанЂ. „ Она е умилна, паметна... но млада, неразсудна. •— Ассире! „ Као што смо обично у томђ добу, брзо придода жертвоприносителв, безЂ да е при-