Подунавка Београд

Ј\з 37. У С у 6 о т у

ОПРОШТАИ ПЂВЦА СЂ РОДОМЂ. Изнемогле осил'те се грЈди, Рћчв ах! едиу, едну ! ошђ изустит' , Р ^ чб мом' роду, лшблћном' потомству; Сабери се и тбт справнБ1и душе , СправнБхи душе, за пред^ћле друге, Гдн вћчите царствухо дивоте, Ах! ал' сладке гди престаго свезе ; Сабери се, родт. те твои позБ1ва, Одзови се , н у н ћжне гласе Преобученг, опрости се нав -ћкЂ. Ст. Б огомђ, сђ В огомћ, тм предраго Србство, Непрели се ни у ч!е стадо! До последн^ћгЂ изданка на свћту Ионоси се ТНЈГБ НМСНОМТ ј ДНЧНБ1МТ. , После Богп, том' с' имену кланлн; И кадт. царство и народно право Повћстница буде ти одрекла, Самћ ко бисерт. у пучини иора Твоимт. зракомт. туђе славн царство, Т воим-б зракомт. народт. дичи странБТ , Престанеш -Б ли твое носит' нме Каио бисер ^б , кои. уништа пламент., У туђинству да ти нема трага. Свћтли, блистан, честБ нмсна храни , Нестане л' га, некЂ и тебе нема , Праведна ће повћстнвца име Твов счислит' саздв-ћзд|го неба. К. С Поп овићч.,

ОКУШАИ ГОРКБ ВОДЕ. (Продужен1е.)

СЂ БОГОМЂ ОСТАИ. Ч ииђ се данЂ указао, младми ИзраилтннинЂ Амјелт. нађе се у дому ХоФановомЂ са бзелјБОмљ.

„Брате мои!

—• Сестро мон, говорили су падагоћи едно другомЋ у наруч1а. „Амјбле, треба све одкрити момђ мужу, рекне плачући млада Евреика. — Нигда ! сестро , одговори рћшително Ам 16 лђ .., Послупти ме, па ћешЂ се и тб 1 на то склонити ... НашЂ отацЂ полазећи, одђ оногђ доба има већв десетЂ година, на далБНБ1И путЂ, са иога се ах! нигда више ни вратт ние, повео е и мене собомЂ ... Неко време по томђ , мати наша разуме, да е лађа, на К010и смо се мб1 на море навезли, заедно сђ наиа и цћломЂ робомЂ мсђу таласииа морскимЂ пропала. .. Л самв све ово подробно дознао одђ старогЂ Ил1«, нашегЂ рођака ... Послушаи , сестро , шта самв јошЂ разумео. Смртв нагиегЂ бКдногЂ отца, ние ни лЈало срећу нашу изменула; кадЂ си бшла за удаго, млогоброиие су се прилике за тебе указивале; наша е мати одђ св1во две изабрала: жертвоприносителл Ассира и ХоФана, човека наичестшегЂ и наибогатјегЂ у цћломЂ брусалиму. То е особито , да е мати наша онога, кои е само на миразЂ гледао твои, то еств ХоФана другомЂ прндпоставила. Опа се сђ тимђ изборомЂ тако поносила, да се за срећну држала, што е ХоФана за зета добила, да му е сво иманћ свое обећала. МеђутимЂ , слушаи добро бзелво, мол мати, она иста, дознала е, да л живимђ , да ме е едант. морнарЂ наше лађе избаВ10 одђ утопленл ... зналае, да одђ оногђ блага , кое е она бмла твомђ заручнику обећала, половина мени припада ... Но она плашећи се ХоФана извЈ.стити, да е свога СБ1на нашла, како се небм заклгочена брачна свеза раскинула, ... убила се. Твол се удадба потомђ извршила, и тн си дошла твомђ супругу овамо у брусалимЂ ...