Подунавка Београд

ив

„ А тм сиротицо , рекне бзелн , бацагоћи евое нћжне руке око врата младогтћ Евреа, и лепећи устне свое нћговом-в челу, тм сирото дете, почемх. си се вратЈо у долину 1озаФатЂ, тражећи свого маику , свое благо , ниси ништа друго нашо, него оно писмо Илш нашеиЂ повћрено ... Ах ! даи ми , да га !ошђ еданпут -б прочитамЂ , Ачшеле, да ме Оно укрћпи противостати желви, кол ме мучи, да све оно изкажемЂ мужу момђ , да 10шђ еданпутЂ чуемЂ последнго желго маике мое, како бм се већма одважила, истои повиновати се. Потомђ , узевши изђ руку АмЈеловм паргаментЂ, кои е оваи извуко изђ свои нћдара, баци очи на нћга, и почне га нсно чигати: „Сћгне мои, кадЋ дођепгЂ подђ кро†дома, у коме си се родт , нећешЂ наћи ништа друго у нћму осимђ просбе, просбе умируће матере твое, коа те моли, да !ои необезчестишЂ споменЂ; просбу матере, кол има нешто изказати, коа има опроштаи искати, но коа никако неће, ни у гробу, да предЂ другимЂ, него предЂ своимђ смномђ, црвени икон неће никогђ другогђ за опроштаи да моли , него свога сБ1на ... Ил1н наиљ рођакЂ, казатће ти обстолтелства, кол су предходила удаи твое сестре. КадЂ самв ХоФана увћравала, да никакво дете више осимђ бзелћ немамЂ, оидасамв лагала... Лсамв разумћла, да тм 10 шђ живишђ .. . При последнћмЂ часу мога живо га та ме лажв мори, ерЂ ко зна неће ли зоогђ тога М010И кћери бмги пребацано, неће ли чело нћно црвенити свак1и путЂ, кадЂ ме н К нђ мужЂ буде обтуживао, да самв га преварила?" „Дакле, свте мои, ето просбе, кого ти маика твоа изђ дублвине гроба подноси." „Тб 1 ћешЂ отићи твојои сестри, гб ! ћешЂ квои све ово саобштити и молити го да ћути, мене ради, спомена могђ ради. Тн си мужка страна Ам1еле ... тб ! ћешЂ радити и Б 1 ожомђ помоћу опетЂ она блага. као што се надамЂ, кои самв те н лишила. набавити ... О смне мои .. да те Богђ Израилскш одржи, и да учини, да н твол сестра сђ то6омђ храбра буде, испунитн мојо последнго волго!" ^Твоа мати" „ШирасЂ."

— СадЂ видимђ бзелво, да валл ћутпти . . ► Ј рекне ши АмгелЂ , узимагоћи опетЂ натрагЂ паргаментЂ. „ А\! одговори бзела плачући надЂ раменима свога брата. — Храбрости! дода онђ сђ умилносћу, храбрости! ХоФанЂ, кои незна, какове свезе насЂ саединлваго , завиди нашемЂ пр ^ателвству , има право , онђ зактева, да л одлазимЂ: пре ил' после неморамо ли се разстати? ... Бм ли н мого непрестано крозЂ цћо мои животђ остати на терету твога мужа? „ На нћговомЂ терету! повтори бзела гласомђ умилногЂ пребацал ... та нисаив лиа пре, и на терету, кон ... — Престани! рекне младБШ Евреи, полажући руку на устие свое сестре, престани , и сђ Богомђ! „ Ам1еле, послушаи ме! Неоставлни 6русалимЂ овогђ готра, ни овогђ вечера, па ни сутра, сестра те твол моли, поклони ми шшђ два дана до нашегЂ разстанка, да могу себи рећи: БратЂ ми е онде, на два корака ... могу га видити,... ако оћу ... — Како детинвски говоришЂ! рекне 1*ои 'нћжно ам16лђ. ,, Неодреци ми!... Обгрли га своимђ сестринскимЂ рукама. — Чекаи до сутра на вече, буди кодђ храма ДавидовогЂ .. . л ћу доћи ... или ћу ти послати робинго. — Добро, то тм обећавамЂ. За тимђ се одма изтргне изђ ићнм наруч1л .. . усмотривши свогђ зета. — Опростите иашииЂ сузама и опроштаима, Господару, проговори младми Евреи са нћкимЂ пунБШЂ туге узвмшенћмЂ... бзелн е за мене еестра и и самв нвои дужанЂ благодарити на ономђ покровителству , кое сте вм мени сирочету учинили; она ме е скоро одранила.:. немоите се на нго срдити збогЂ нћне туге и жалости. „„ Н знамЂ. шта треба вћровати и праштати, мои смнко, ладно одговори мужЂ бзелвинЂ ... Иди и сагози се са воинствомђ, комђ си приброенЂ ... конл ти даемЂ, кога си наивећма волео; ево ти три кесе златица , дода машагоћи се за поасЂ и исте Амкелу давагоћи.