Подунавка Београд

ш

сђ Босномђ херцогство Зенту и Раму, и велику частв Хрватске, Далмацје и Славоше освоили, прво и прво употреби МухамедЂ II. у Мухамеданце преобраћене потомке старн претор !лна опетт> на исте оне намћре, кое е некадЂ Римћ чрезђ исте постизавао, и сђ нвима увелича и умножиодЂОрћана поставлћне потурченичкетруппе Лничара (ени - чариг-нова воиска), кое су, као што исторјн спЈ.дочи , у теченјго времена страхЂ и унгасЂ ХристЈнна, и стубови ОсманскогЂ државногЂ здашн бм.н*, шта више, о животу и смрти самм Султана рћшавале. Но опетЂ ови Славенски народи нису само као душевно мртва масса точакЂ Османске судбине управллли, него су изђ средине мЛове отмГ.ни членови , укрћплћни духомЂ и мужествомЂ , украшени финоћомЂ и мудросћу, постолнствомђ и нестрашимосћу, непосредствено као државници у дивану, у воисци и провинхулма као генерали и преФекти државу на врхЂ сполашнћ и унутрашнћ моћи подигли и одржали. Све по реду оне наводити, кон су у наинов!е време као потурченици наиважн1д достоинства и наивеће ролле у|исторш играли, н1в овде м!.сто; л желимЂ читателвима оне Славене само навести;, кои су у време растенл и паданн Турскогђ царства у листовнма Турске повћстнице одлично забилћжени и прославлћни. 1о 1 иђ нодђ МухамедомЂ II., освоителћмЂ Цариграда 1453, (ч1л е маћјн Мара. кћн кнеза ђурђа Бранковића, као и нћгова друга супруга изђ Срб^е рођена) бмше велики везири: мудрмиМухамед-Паша родомЂ СрбинЂ (1467), ИзакП аша, Бошннкђ (1472), К е д 'и к-Ахм ед-П атп а Славенскш АлбанезацЂ (1477) и Капудан-Паша, БугарннЂ, АдмиралЂ Турске Флоте (1488). Подђ БанситомЂ II. велики везири бмли су: Дауд - Паша, ДалматинацЂ (1497), кои се и данасЂ у Цариграду сђ похваломЂ споминћ, ерЂ одђ н1.га добмло е едно Цариградско предград1е име свое; и Херчек-Ачмед-Паша (1498) одђ славне Фамил^е Козачића изђ Херцеговине, кои е за жену имао Фатиму , кћерв Султана Балзита. (Продуженш сл&дув.)

И С К Р И Ц Е. IX. ВогатЂ, насићенљ разблудама и лаким% грћ-

сима, немнсли што тб1 трпишЂ, рибару жалостнб1и , на мору, кадЂ ти вода студена накваси горе и доле твое руво сиромашко и уде твое гладне, кадЂ огаш, небеснми уна.ш воздухЂ кано гвожђе разжежено, кадЂ вКтарЂ пребацуе броднћ I. маленБти иреко разсрђенм црнм н1.на, кадЂ ти после ноћи мука и труда данЂ осване и мрежа се празна на краи врати. ВавћкЂ туге, вав1 .кЂ погибели, кано да тко иде свак!и мигђ свога живота на рубЂ неизмћрне дублвине. СадЂ молншђ жалостанЂ Бога твога, садЂ га позмвапљ сђ клетвама немогућима, кое раздиру ране твое. Сђ наданћмЂ, лгобави и |узтрплћнћмЂ можешЂ мирнји бмти и задоволвнш него кралв у постелви свонш. И ученици цара царева, кои су сђ рКчма добмли народе и преокренули свћтв, и они бмну као и тм сиромашни, бацили су сђ мукомЂ великомЂ н потеза. н мреже свое, видећи на мору сада смртв , сада гладв. Али су видћли и учителн лгобовнога, кои шмђ е обећао царство ново, и надали су се н& рћчи нћгове. Можете и вм, неизлазећи изђ стана вашега, ловити душе браће ваше, можете молити и трпити и помоћи онмма, кои су жалостнш одђ васЂ; ерв ше на свћту човекв толико слабЂ и несрећанЂ, да неможе кои путђ туђе слабости и несреће упокоити.

НАРОДНЕ СРБСКЕ ПОСЛОВИЦЕ. (Скуп1о Тодорт. Влаићт. УчнтелБ.)

Кои о еднои ствари само по казиванго уверава се, онђ е решетлвивЂ, а не чоивлвивђ. Кои види курлка, онђ и виче и невиче за нвимђ ; а кои га не види, онђ еднако виче. Кои тера правицу, онђ немузе кравицу. бзмку су зуби одђ зла затворЂ, одђ добрз отворЂ, а умЂ му е у томђ господарв. Ко садржи у себи добродћтелв као жаба длаке, нвои е и подобанв. Ман' се врага, не тераи му трага, трагЂ му е рђавЂ, можешЂ бнти грбавЂ. Ко се направн курнкЂ, таи упадне у мракЂ, Ко курнчимв гласомЂ виче, тога и пси гоне. Ко се прави магарацЂ, онђ му носи и товарЂ. У курнка е вратЂ дебео зато, што се самЂ слуша.

У чреднивт« М илошћ Поповићљ. Издано к печатаво у ПрааитеЈственои Кнљигопечатн*,и у Београду.