Подунавка Београд

147

Амш.гћ ние хтео примити .,. но на зиакЂ свое сестре }'зме. — Сада. госиодару, рекне онђ Хофлн у, оваи поклонђ иримамЂ одт. брата. Потомђ боећи се свакога тренућа, да га сестра неизда, стисне руку ХоФану, баци нћжанЂ погледтћ на 6зелм и хитро се удали. „ „ Садт> смо сами, замумла затврдлвш Хофзнђ , узевши свош жену за раме, да е одвуче у нћну собу. (Продужен1в сл^дЈв.)

Т У Г А За врлБ1мт. СрбиномЂ СветозаромЂ БожковићемЂ, умршимЂ у цвету младости свое у Сремскои Митровици 23 Шл 1 а ове године. Да тужнм за Србство вКсии*)! Да Србска прса лгото разднрући гласова ! — ПоредЂ читавогЂ реда немиломЂ судбомЂ у брзо покошенв1 преодличнм младм Срба, кое Србство збогЂ врлине нвине нигда прежалити неће , ето намЂ на горку тугу нћгову и Божковића на свагда неста , ето га у пролећу за благо Србства дћлтелногЂ живота нћговогЂ, кадЂ е текЂ срдачномЂ оданосћу свошмђ напредку овогђ помагати почео**) — ненаситима смртв у свои камена обнт1н одђ Србства, тежко опечалћнм родителн , брата, сроднм, пр^нтелн и познаника отрже. — Ах! тежкш ударЂ за ударомЂ ево погађа Србска срца, драгоцћне и непрежалиме за Србство жертве падаго у указану имђ свирћпомЂ смрћу ништоћу. Србскш е оризонтЂ потамн10 одђ тежки туга за своимђ нигда незаборавимимЂ лгобимцима; прекомерна тужна уцвелћнБ1 родитела разноси се по целомЂ ожалосћеномЂ Србству, писка уцрнћнБ1 матер^и раздире срца свакогЂ слушагоћегЂ ; една оплакуе одтргнуто одђ нћ лгобимо чедо свое землљи предано у Београду, другауПешти, Сегедину, трећа у Атини, Бечу, кудЂ имђ е драге сћшове одвела силна за просветомЂ и наукомЂ лгобавв (ка-

*) Видн 62 брои Србскн Пештанскп Новнна, гдн в смртћ покоиникова родолшбивБииЋ перомЂ опнсана. **) Повоиниковм е БрлБ1 прилога печатано у СрбсЕнмт. повременнлт. лнстовима; изв&стно ! ошб и неизданш има, а чему бБ1 се Србство у напредакт. одт. н^зга вадати инало? —

ко бм врло изображени премиломЂ роду свомћ одђ веће ползе бмли), и таио на свагда одђ матернћгЂ погледа нбнногђ скрнла; та камено бм се срце на ово скрушило, а како да човеЧ1е, како Србско за своимђ рођенммЂ СрбомЂ да нетужи и ненди! —• О тужнн е сада мила, и ко го равнодушно сноеити, ко осудити може !—• Ах! бедни родителБи предрагогЂ, предоброгЂ и нигда нозаборазимогт. покоиниг.а, ко ће вашу тугу описати, ко ли го ублаашти? Црна смрти, на овои се жертви краинћ свирћпство твое показало; ерЂ си тужнммЂ родителвима последнго утћху отргла и беду имђ несносномЂ учинила!—■ Ал' сво свирћпство ужасне смрти слабо е, преслабо, да добродћтелв врлогЂ преминувшегЂ Србина овогђ уншпти. Опомена на }ић нћговЂ, виспренммЂ наукама украшенЂ, на душу, светои добродћтелви посве одану, на срце, саио за благо и напредакЂ Србства, за истинито пр1лте.п.ство ударагоће, при тужнои вћсти престанка бмћа покоиника*), побудило е опечалћна друга, да му слабомЂ и недостаточномЂ речго овомђ врла своиства и родолгобиво име међу СрбствомЂ, кое е онђ преко свега лгаб1о, у вћчномђ спомену сачува! У Београду 25. Августа 1844 године. Д. МатићЂ. ЗНАТНИ ПОТУРЧЕНИЦИ ИЗЂ ШЖНОСЛАВЕНСКОГЂ НАРОДА. (Изђ Луве.)

Одђ оно доба, одкадЂ се влада и господствованћ Османа у Европи укрћп.швати ночело , Османско царство ниноме другомЂ толико за свого сталностЂ , свого силу и величину благодарити нема , колико онммђ несретнммЂ Шжно-СлавенекимЂ народима, кои се обмталишта, одђ Аустрјиске границе почингоћи, до црнога мора и мале Аз:е простиру. КадЂ су Славенско-Бугарско и Србско кралћвство (збогЂ унутрашнви распра и споллшне вћроисповћдне нолитике) Турци разорнли, и *) Свршт в пормалне Србсве и Иемачке школе у иесту ро. ћени свогт. Мнтровици. Гимназпо у Сремски Карловци, Философш у Сегеднну, све ст> особито одлачнвгмЂ усп^ хомт., а у другои години Вогословхв затекла га в смрт;..