Подунавка Београд

158

Ова неправда оживила е жертву; она се сћ колена гходигне спокоино и благородно: „Народе Израилсши! повикне гласомЋ, кога се одзмв-б повторавао по свимђ столповнма и угловима храма; така е дубока тишина у нћму владала ; пароде Израилсши! вбг лшди . кон ме судите, и жене , кое ме слушате ... предЂ свима вама заклинћмЂ се , да самв невина, да е мое срдце чисто, мое устне да су изузете сваке лајки ... и . . . при свемЂ томђ .. . л се страшимЂ овогђ искушен1Н . ербо лгодско коварство може бмти одђ васЂ сматраио за пресуду Боаиш . . . Господи! прости моимђ ненр1'ател1>ииа, као што имђ н праштамЂ!" Потомђ приносећн своимђ устнама чашу , нагне ш н исгпе све , што е у ибон 6б1ло, и красие ~очи нћне нодигнуте чакЂ до свода храма сп}штале су се полако и усмотриле су међу свимђ главама окрулгавагоћи го ЛГОД1И едну недвидЈИму. нему, коа се чинила , да слуша, безЂ да што чуе, и гледа, безЂ да што види. „Сђ Богоиђ Ам1еле, повнкне взе.ш, сђ Богомђ!" •— СадЂ вб ! пите господару ХоФане, ренне АссирЂ, давагоћи другу чашу мужу. У тренућу , кадЂ е онђ хтћо чашу своимђ устма принети, Амјслђ , кои се покренуо са свога мћста као стрела, и све оне, кои су му у томђ пролазку на путу бмли, на лево и десно отуривагоћи, приступи бзелБн, и узевши го у своа наруч1н, повикне: „Сестро мон, сестро мон, тебе осуђуго!" Сирота жена бмла е обнесвћшћена. „„Шта нћгова сестра! повтори Хофзиђ, коме се чаша изђ руку измакла и о патосЂ храма разбили се. — Ево! увћри се , рекне му Амјвлђ ладно, давагоћи му паргаментЂ свое матере. ХоФанЂ га прочита, 6 б 10 е у очалшго, да е ован — Ам16лђ —• пошо можда нћга, и првосвештеника обтужити, што су смртБ бзелпи проузроковали; но АссирЂ му лагано на уво рекне: „отро†н1е 6 б 10 у ићнои чашн." „Да у К010И е?" упБ1та Хофзнђ посртагоћи уплашенЂ. ■—. У . . . нн.еДнон .., одговори жертвоприносителв, управившн очи иа ону течнрстБ, коа се изћ ХоФанове чаше по патосу храма разсула. „О бзелБО ! оћешЂ ли ми моћи опростити, рекне ХоФанЂ, изражавагоћи свое дубоко и чувствително покалше. — Господару! одговори млада, красна супруга, лгобећн му руку, кого ши е онђ 6б!о пруж1о; а самг, ваша, вбт имате право располагати сђ моимђ животомђ. ХоФанЂ, наслонћнЂ на свОгђ шуракаи придржавагоћн бзелго, ишао е лагано изђ храма; онђ

е ишао сђ уздигнутомЂ главомЂ, погледомЂ гордммћ и грозећимЂ, предЂ велнкимЂ жертвоприносителћмЂ, кои е 6 бш свое пагсостне очи погнуо, да негледа ону срећу, кого ше бмо у сташо разрушити; а народЂ се разнђе по брусалнму разглашавагоћи бзелго за побћдителБицу окушан горке воде. —

Ч Е X Ђ И Л Е X г 1>. (С ћ Ческога одт> Т. ХорнБика.) Видите ли оие шарене гомиле лн)д5и, што се оз6б1лбно тамо савјнго у западне краиие? Кажите, шта е то? •— „Да неће 6б1ти ратна чета, кон носи смртБ немирнБ1ма суседима?*' — 6и та неоре се у тима гомилама боЈовне песме, нити звечи тамо бритко орушћ, него лгобка попевка, и говорЂ и смеи пролећу овима дугимЂ редовима, и детинћ торокаић носи вечернБЈи ветрићЂ сђ иатокарешл кола до ува пажлвиве маике. —• „А оно валБда се диго народЂ, те носи побожне гласове на света места преко далекн путова?" — 6и та у то доба јошђ ние синула уонимЋ краевима права слика божћга света, ученћ нћгово јошђ се пие вернБ1ма ввлало: већЂ се народЂ весе.по са детинБскнма , одђ дедова и отцева предаванима нриповеткама о творцу тога света, и кланло се доброме и зломђ, а слику обадвога прави) е себи у свакомЋ краго. како му се допало. За ВБ1Соке, црнимЂ шумама покривене горе предЂ очима ти чета сунце заилази. Ружична светлостБ, лгобнувпш вршке одђ стогодишнби растова и чамова, спусти се садЋ на лаганима крилима на ту поллпу и обасу млогоброине гомиле. Гласови у шаренимЋ редовима престаго, корачанћ слаби. А напредЋ, предЋ четама на дивноме белБцу езди витезЋ са нзбраномЂ дру .киномЂ , баца наоколо погледе 110 умилнон краини, те и чете мери , одђ кои се последнБН удовн 1ошђ губе у сумрачго околнб1 шума. Доне се га белап /б кђ подножго вБЈсоне горе, па и самЂ стаде, као да бм пророчкимЂ духомЂ световати ктео господара: овде валн оданути! и гонакЂ се окрене силнон дружинн, „станимо!" проговори звјчнбшђ гласомЂ. Те одћ гомиле до гомиле, одђ грла до грла, лети гласно „станимо!" и наипосле умире у шумскои густини. Новђ жквотђ пролетн крозЂ то неизброено мложтво. Збачене су тежкоће дневиога пу-