Подунавка Београд

160

Окреиу се п пођу далћ у:гћ гору. Витез-в тавнога лица неодгонори ништа, иривати дакле опетЂ првБ1и: „Брате, насг> е една маика подђ срцемг. носила. Бдномћ сисомг., едномЂ лгобави бв1ли смо залагани , у еднои лшбави одрасли смо —■ брате, зарв те нисамг. увекЂ братски лш610? ЗарЂ мислишђ , да а држнчх., да еам& <10лБ1и, што ме е народљ у овоме поласку одђ прастаре постоибине за вођу изабрао?" Голми е случаи све одредш. Тебе као и мене почитуго народни мудраци, и еднаке имамо у очима народа заслуге. Ил самљ ти можда на томе дугомђ путу и едпомЂ речи показао, да себе дрншмђ за господара — ? о брате, говори?" Али братЂ неговори. Са главомЂ соуштеномђ , зенице у камениту стазу запирући , и усне силно стискугоћи , корачаше на горз^. А у брату са огнћнимЂ очима , зачне крвв такође кипити. Те;кко му е падало братово тврдоглавство. „Богови некЂ ти опросте ," рече, „што шалости мо1ои толико јошђ ране додаепљ! Твое добро срце, ма и честолгобиво, нека те увери и утврди, да барЂ на гласЂ богова више пазишЂ, него на речБ братову. И зато невременомЂ ненристоиности немои 1и вређати , ма да си наум!о мене жалостити, него се послушно осланаи на нвшву пресуду." (Продужен1е сл-ћдуе.) ЗНАТИЛ ПОТУРЧЕНИЦИ 1131» ШЖНОСЛАВЕНСКОГЂ НАРОДА. (Конацт>.)

Друг1И Славенск1и ВеликЈи ВезирЂ Махомеда III. звао се у сђ-Али - Паша (1604), рођенбш Бошникђ , изђ славне Фамил1е Малковића. Осимђ овога као АдмиралЂ ХалилЂ, названвш освоителБ, родомЂ изђ Босне, и учени Шеици Алидеде, у Босни рођеиЂ , а кодђ Сигета саранћнЂ , и Печеви, СлавонацЂ; прввш сачинителБ Еваила, т. е. дћла о уставницима политичнб ! уређешн и истражител б има наука и заната, а последнвш славнми бмтјеписателх. Османа. Подђ АхмедомЂ I. бмо е Великш ВезирЂ Н а з у -П аша (1614), сннђ едногЂ БугарскогЂ Христ1ннииа Кумулџина. Велику и знатну ролу г у едно исто време играли су: Бостанџи11аша, ДубровчанинЂ, и смнђ едногЂ Хрваћанина, Адмиралп ПЈале, кои е БегЂ одђ Александр^е онда бно. Подђ срећнммЂ ОсманомЂ II. (1618), кога е ГундулићЂ у свомђ пћсмотворству обезсмрт!о, владао е као Великш ВезирЂ ХрваћанинЂ Далавер -П аша, кога е СирЂ ТомасЂ као озбмдБногђ , умћреногЂ и мудрогЂ мужа изобразкавао.

Онђ е у буни Лиичара заедио са СултаномЂ ОеманомЂ погинуо 1612. Наипосле налазимо подђ МустаФомв I. и МуратомЂ IV. осимђ други велики достоиника опегЂ Велике Везнре: Дауд-Пашу, Бошнака, на заповестБ нћгову бмо е СултанЂ ОсманЂ II. убк-:иЋ, и Хозрев-Паша, такођерЂ и.зђ Босне, когђ низвр-<кен1е и убЈенЈе врло е опасну буну између Ниичара у ДЈнрбекиру и малои Аз1и проузроковало. Сва ова довде наведена, ммслимђ да ће доволБна бмти , за подкрћпити рћчи великогЂ источногђ повКстнователа Хамера, кои вели: „Да е Османско џарство на суву и на води не ТурскомЂ суровосћу и нерћшителносћу, но СлавенскомЂ и ГрчкомЂ ФиноћомЂ, лукавствомЂ, неуетрашимосћу, невћрносћу (само Грцмма своиственомЂ) , постоанствомЂ и храбросћу, као и талентима житела освоенв! (по већои части Славенски) земалн као коло узрастло , кое превазмоћ 1е мб своимђ поднрми силне народе, кои су чрезЂ потурченике и робскомЂ ммсли свого собствену утробу распорили иразчупали." Б е р а р ђ. Н С К Р И Ц Е. XII. О землво, о добра и неуморена наша маико, тб 1 своимђ лгобезнв1МЂ гласомЂ пасЂ зовешЂ да сђ тобомЂ смновно живимо, и да дарове твое сђ нашимЂ зноенћмЂ умножимо. Али по несрећи мм мало радимо за лћпоту твога и за наше добро ; незнамо да е све едно користв и лћпота права. Оно што иевино весели очи наше, оио уздиже ммсли, животђ тћлеснши и душевнми. Да е земла твоа, домовино моа бћдна , као повћтарџе твое, бмло 6 б 1 у теби сакуплћне лћпоте ТалЈанскога и Грчкога пола. Али зеила е твоа, као глава безЂ влас1и, као кости едва покрирене кожомђ жуткастомЂ. Планиие наше су као слика стана нашега. Гдћ воде нема , онде вала да знои лгодсши свакји груменЂ цаводни. Наши стари 10ште се споммнго времена, кадЂ н!е бмло небо, као сада, говоздепо , и глуво за молитве наше. Ако млада шумица опетЂ некачне расти на горама нашимЂ опуштенимЂ, и ако мало зелени, као знакЂ надана, непочне зеленити се предЂ очима нашима , тада ће све то сувлћ и невесел1е бити баштине и душе наше. Али мм одђ туђинаца узимамо цвћће а не стабла, халвине а не плугове, рћчи а не ствари, што 8 невалало а не што е потребно. Тврди смо и охоли за добро, понизни за зло.

Учредннкт. М илошђ ПоповнћЂ. Издаио в печатано у ПравитеЈственон Кнћвгопечатнш у Београду : ■■. : *".е ■ I-