Подунавка Београд

172

дежда као и око валн, да све наоколо хвата, планине и долине, да негледа само оно, што намЂ пада предв ноге. Животинн таио јкиви али лгобавв крила има: колико у прошлоств, толико у будућностг. она лети. Столћт1н су сати. Онаи, кои ће доћи и после хиллду година , онаи е одђ исте породице наше блшкнвш нашЂ праввш. Дигни, човече, очи ВБ1ше себе , разшири дупху сгрчену. А ти отче живм и мртвм , тб ! , прама коме иде време као магла прама сунцу, тб ! намЂ помози, да гледамо лшдске користи сг. твоимђ вбјсокимђ предвиђенћмЂ, да грлимо незнане, мртве и непр1лтелћ сђ истб 1 мђ грлћн1емЂ небесне лгобави. С П О М Е Н Ђ ђОРђУ ЗАВОРСКОМЕ, надежде пуноме, у напл$тиемг цвИту младости преминувгиему младићу , Славллну , и тгравдослову и прГлтел/о своме одђ 10ВАНА ЛАНГХОФФЕРА. СловенскогЂ учителл у Старои Пазови.

КЂ БОГИНћН СЛАВН. О ТБ1 Славо. сви Славлна мати, Кажн, зашто тм смну твоме НашемБ ђорђу Заборскоме Ниси хтћла животћ дуж1и дати? Него у наилћпшемЂ нћ^вомт. цв-ћту, Теби на шкоду, нам' к' жалости, ВредногЂ младића у младости, Отела си славлннскоме св+.ту ! Ако се тб1 10ште бринешв за наст>» Зашто недашЂ дуго живити, О нбпгб , кои могу нам'1. бмти О д-б користи вел'ке у свак!и част>? вдиу молбу само шилћмЂ кђ теби: „ХоћешЂ ли насЋ са тимт. казнитн: Да можемо баремт. трпити Подкр^пи наст., ■—• нли узми кт. себи! ■—•

П окоиникђ е 6 б 10 еданЂ одђ они редки Славлана нашега вћка, кои се труде да сви Славлавски народи све ближе и ближе заедно себе познаваго, еданЂ другога подучаваго, на путу просвћштен1н подпомажу и овако еданЂ другога у. блажаваго. Много е онђ добра Славланству за врло кратко врем(? учин^о, и много јоштђ више се одђ н!.га надати могло. Ученоств е у нћму бБ1ла на онако млада лћти редка, посленостђ безБ одмора, лгобавв Славлннству подражашл достина, тако да се о нћму рећи може, да е 6 бјо совршенЂ младићЂ. Ове рћчи наиболћ засвћдочаваго нћгови многоброини дописи изђ Пожуна у СрбскимЂ Иовинама подђ знакомЂ $ и у Подунавки сђ подписомђ Ј). 3., а осимђ тога и нћгово, полакЂ у Татранки печатано , а полакЂ у рукопису заоставше дћло: „Срб1н у деветиаестомЂ столћт1ГО." — У 22. години нћгова жнвота пао е у болеств сувотинћ (Нес11са) инаконЂ 6. мћсеца болести свое, на неизмћрну жалостЂ нћговБ! пр1нтелн , и на велику шкоду сви Славлнна, постаде жертва ништа нештедеће смрти. Земла му лака! —

НОВЕ КНБИГЕ. 1стор'Гл нд ЕблнкУн Длексдндрд Мдксдонцд. Кодто опис»вд неговото рожденУе, животг, кндчество и сл\«ртк. Прекеде отг Грмцкн, КдрловскУн Слдвено-Б«лгдрск'Гн учнтелћ, Хрнсто П. ВдсглТевх Протопоповнчг отх Кдрлово. Б јлћгрддг. В'4 Кнлжеско - С^рвскдтд ТупогрдфТд. 1844. На 8-ку, стр. 160. ( С ђ 1571 предчисленикомЂ!!!—) ЈИтншп НрТЂ или страдаме свлтшп Великомученицш Мариш.. Списано на просто-болгарскгп лзмкђ . Издате перво. Печатано вђ Цариград$, тгисмени трудолгобивмл пчелш, лкта 1843. — На 12-тини, стр. 48. Бачка Вила. Издао на св$тк Дрг Петарг ЈовановићЂ. СвезакЂ трећт. Мива Вас81еп&18. У НовомЂ Саду 1844., ТрошкомЂ П. И. Столновића Нншгопродавца. Изђ Типографге Натарине Ннковића удове. • —• На 8-ку, ст. 166.

УчредникЂ Милошт. Поповићљ. Издаио и печатано у Правителетвенои КнвигопечатнБИ у Београду.