Подунавка Београд

сђ нвиме путовати. ЗадоволБно иде Флорентинацђ , и око поноћи бшли су сандуи,и сђ {оЛовимЂ имаоцемЂ на броду. У готру дигну се котве и лађа сђ посп1>шнб1мћ ветромЂ одпловН> .—. Више дана пловили су безЂ да јимђ се игди ма шТа неповолћно случило; ФлорентинацЂ бно е способанЂ за дружство а знао е наклодостб Капетана добмти, тако, да е опђ свакогЂ дана често на кровт. лађе изилазЈо, да бм , као јнто онђ говораше, вндго, да л' нКгови воштани образн ненарушими стое. Ово е породило сумнш у кормаиошу али су нКгова ув1.штаванн одбачена била, ерЂ е будаласто , да се 10 наоругкамм и нки лгодш одђ едногЂ безоружаногЂ човека, страше. Но едие ноћи кадЂ е половина нби у дубокомЂ сну бмла , чуе стражарећ !и иатрозЂ нек !и топотђ на крову лађе, кои се тако брзо распрострео , да , кадЂ е Капетана о томђ извесТити ктео, ови су му се на заповестћ нб10вогђ повелителн противоставили. 12. са свимђ наоругкана угурсуза изекоче као да су изђ землћ израсли и нападну на матрозе. КапетанЂ сђ корманошемЂ и 1оштг. троицомЂ матроза буде убЈенЂ. вданЂ матрозЂ, кои се одђ страшне вике пробудш сђ 6днб1мђ лађарскимЂ дечакомЂ спасу се на чамцу, на комђ се безЂ раие, компаса и други нужднм стварш предаду волнама. После млогогђ лутанн и сђ великимЂ трудомЂ довате се они Бразилгннскога. примор1н гди ДанскогЂ конзула о овомђ случаго известе. Наскоро затимЂ дозна се, да е маскиратми Флорентинан,!. морсгпи разбоиникЂ, кои е пре краткогЂ времена свош лађу у бури изгуб!о , и да е са 12 свои другова , кое е за лажне воштане образе на данскои бригади издавао, побего. СветозарЂ 1овановићЂ Сл^ш. II. год. Фнлософје.

ЛИСИЦА И МАГАРАЦЂ. Лисица пође еданпутЂ у башту да краде, и позове магарца у друштво. — КадЂ приспу тамо, провЈжу се кросЂ еданЂ потаинБш проломђ , гди ш нико опазити немогаше , зато могли су безЂ нкаквогЂ презанн уживати све, што еу туда по обдижш.ои околнни нашли. Но магарацЂ незадоволви се само са тб 1 мђ , већЂ поредЂ св ]'го савћта мудре звћрке, упусти се удублЈ .нну чете, гди е мложество сваколкогЂ воћа оназт, и лакомо нападне ести наикраснЈе грожђе, тако, дашени осет^о баштована, коисе иза

леђи нћговм привукао бли1е. НемБ1лостнво садт, разлгоћенБ1и баштованЂ поздрави ти нашегЂ магарца сђ еднБ1МЂ пове.шкимЂ аидамакомЂ, па и уздуж' и попрЈ.ко колико игда моиге удри. ДоцканЂ е кукаванЂ магарацЂ иоже .по н К говђ милб 1 и пролазБ ! Тек' носле жестокогЂ бон едва се спасе, проклингоћи затБ1МЂ лисицу, као да е она крива, но она му ладнокрвио одговори: „не куни тб 1 мене, што сами ти добро учинила, већЂ тебе што си магарацЂ! •— " ,.БлаженЂ онаи, кои свагда на послћдакЂ мбгсли , и лакоиБ1МЂ очнма се занети недаде. О нђ никаква зла у своме животу нечисли, кадЂ и сђ малбјмђ разумомЂ се задоволвит' знаде!" 1ованЂ А. ИлићЂ.

ТРНТ, СА ЦВЕћЕМЂ. Некш незнатанЂ путникЂ буде иа граници зауставлћпЂ и одђ стражара едногЂ упиТанЂ, да тко е онђ ? ПутникЂ нЈ .му нато одговори: „П самЂ бонц1л!" „Дакле кадЂ си тм тан, а тбг се на страну уклони." ЗапБ1та га болџ1н, да зашто се сђ нвиме тако строго поступа? — Одговорн му стражарЂ: „кудЂ си тб ! пошао, тамо посла до 6 б 1 т' нећешЂ, а кђ томе добро знаи, да е онде прошнн лко забранћна. — ПутникЂ на ово едну кесу талира приказугоћи, одговори: „н за прошнго нужде немамЂ." На то стражарЂ одма свого капу скине, и путнику рекне: „В б1 бм заиста могли тако добри 6 б 1 ти , да мени еданЂ одђ вапш снинм талира поклоните." ПутникЂ одговори: „Н 6 б 1 драговолвно тако што учинјо, но вама е добро познато , да е прошнл овде сасвимЂ забранћна." Зора.

К С К Р И Ц Е. XV. О дђ колЈ.на до колЈ.на простире се милосрдје Бож?е и оокрива породице наше као шаторЂ у пустинБи. III го е, жалостни мм! нашЂ животђ у животу свЈ .та? М б 1 смо као каплЈт у неликомЂ мору, врху кога бродЂ човеческога народа садЂ ндри, садЂ се вози, те зноенћ свое мЈ.ша сђ немирнимЂ водама, садЂ стане као пригвожђеИЂ, садЂ трчи као манитЂ. Радимо за наидалБне унуке наше , а тада ћемо радити и за насЂ. Неможе добро да живи упра†двадесетЂ година , а неможе на две стотине. На-