Подунавка Београд

170

тинова воиска Максент1евои; оваи побћгне преко воде едношЂ ћупрјомљ, опа се провали и Максентје утоне. Константинт> намести столицу у новоме Риму, ослободи народЂ христ1ннск!и одђ гонћн1н , за 3. в !.ка што в трпго, прими вћру Христову и онђ самЂ, сал1е куглу одђ злата, и украшенми крстЂ на врЂ ове кугле метне , куглу у име свега круга земнога, како е оиђ и мшсл10 да нвиме влада, а крстЂ у име господугоће вћре Христове на ц К ломђ кругу земномЂ. Срблви, разумћвши да е таи крстЂ Грцима свуда помагао, поТвито приме вћру Грка, залгобе се и у нбиовђ грбЂ, па пошто добћпо царства свон, узму онакш грбв, као иГрци, но пектену мећати писмена , него метну около крста четира оцила сђ тимђ толкованћмЂ, да тко е прилпо вћру Христову, треба да трпи за крстЂ сваку противноетв, као што е спасите.ш за родЂ човеч1и на крсту трп !о , проти†ненрјлтелл треба да е тврдЂ као челикЂ , као ш го е у челику ватра, тако да се у вћриоме пикадЂ неугаси оганв за вћру, противтз непрјнтелл за осветомЂ да еднако гори. Воиници, кои су подђ барлкомЂ онда воевали, сви су за то знали , свештеници и вође народа то су толковали. Но чудо е, како се то већЂ заборавлн, за кое бв1 човекЂ лгалити могао! —• Г. П. Ч., што е у Сланцима вид1 - о около крста четири млада мКсеца, и чисто га побудило , да протолкуе , то треба приписати некаквомЂ невКштомЋ молеру, кои или ше знао шта е , или н!е ммслјо , кадЂ е начертавао, на што му то иде, него нешто крнво, што онђ незна шта е, пакЂ окренуо на мћсецЂ. Ше то тако, него то значи тврђу у вћри и на ору ;к!го. — Л самг, примКт1() 10 штђ кадЂ е А долфђ БерманЂ у тнпограФ1и бмо , да у нашимЂ грбовима оцила изгубише правми свои видђ , и посташе као неке крунице недограђене. ПакЂ сада ето готови се и оно да се поввари, и безЂ узрока да се приближимо кђ Турскоме м.ћсецу , илити да се враћамо на старе Израилћана обмчае, кои вичу; „воетрубите трубон) в' повомћснчје." Мб1 треба мћсецу подобателну честв да одаемо, начертавагоћи га подђ ногама матере Христове, као што у Апокалипсису стои. А зато, што смо мм данасЂ сђ турцима у пр1нтелвству, нетреба да се увуче нвиово знамепћ међу наше старе обмчне народности. — На Боппшке е коцка пала, да1имКсецЂ устрашава. Они су бмли негда браћа наша, пакЂ су имали крстЂ на своме грбу , но одђ нћга лако одусташе! Залуду имаго гвоЈкђа доста , а и челика, кадЂ су одћ насЂ у свему слабш, и назорЂ себе у туђЂ на-

роДЂ преливаго. —< Она четири оцила мм морамо свакомЂ болћ обзнанити изтолковати, и оне крунице лћпше на оцила окренути, па ш за новђ СрбсгЈи народЂ прекалити, да буду шште ватреп1л, него јпто су некадЂ бвхла , и да варнице изђ нђи у м1 ,сецЂ пецаго! У Негришорима 7. Августа 1844. Нпко МихаиловићЂ, Протоереи Драгачевск1и.

МОРСШИ РАЗБОИНИКЂ. У Октобру 1828. год. палазаше се Данске бригаде Анне КапетаиЂ Х оллђ , ради трговачкогђ некогЂ посла, у Бахли у Бразилш. КапетанЂ науми 20. овогђ месеца у Пернабуко изђ пристаништа навести се, да тамо еспапЂ истовари и потомђ се у Европу поврати. У вече дође еданЂ човекЂ у црно лпунџе завЈенЂ на бродЂ, и искаше сђ КапетаномЂ на само говорити. То му се допусти, и онђ му почне говорити слћдугоће: „Л се зовемЂ 1Т е р н е т о и рођеиЂ самв у Флореицу. О дђ неколико месецји самЂ у БаXIи, гди самв донео различне одтз воска образе; но будући самв врло мало сђ нЂима заслуж10 а неколицини се задуиио , коима одма исплатити немогу, то желимЂ у Пернамбуко ићи, ерЂ самв уверенЂ, да ћу тамо пре и више заслужити, и сђ моимђ се суровнмЂ кредиторима намирити. Будући су Бразћпнпцм врло немилостиви, и ако шмђ л и тврду вћру дадемЂ, да ћу 1 имђ изђ Пернамбука мало по мало одуживати се; то ми они опетЂ веровати неће. Мећу г тимђ самв се известЈо, да ће они мое вошгаче образе сутра секвестрирати дати, зато ми ништа друго за спаети се неостае, него што скор1*е одавде одпутовати. ЧуемЂ, да ће ваша лађа са зоромЂ сутра у Пернамбуко запловити; зато васЂ наипокорн1е молимђ , да мене сђ вошганимЂ образима, кое ћу у 5 сандука пометати, примите, и свето вамЂ се обећавамЂ, да ћу велику услужностЂ , кого ће те ми сђ тимђ указати , чимђ у Пернамбуко присггћмо, на наиболвш начинЂ богато наплатити. Н ћу се зато постарати , да безЂ свакогЂ препптствјл сандуцвг одђ стране митнице прођу, будући е еданЂ одђ пристаништнм страагара мои землнкЂ, кои ће гледати мои трагЂ, колико е могућн1е, забашурити." КапетапЂ ућути, али хитрв1и ФлорентннацЂ знаде му се тако улагати, да му онђ дозволи