Подунавка Београд

187

СРБИ Н ШЛ101Ш НАРОДНЕ Ш&СМЕ. \ПродужеВ1в.) КадЂ е ЛазарЋ МуратопЂ позивђ примЈо, и за бои се рћш10 , преправи великол1шну частв, ербо у СлавлннскимЂ пћсмама мора се свако вагкно дћло сђ гостбомЂ почети к свршити. Воиводе Милошђ ОбилићЋ и ВукЂ БранковићЂ већЂ су у непр1ателвство дошли. ВукЂ ради о издаи. и труди се да баци подозрћнје ма Милоша. ЛазарЋ поступа сћ нвима искрено н поштено. ЦарЂ ЛазарЂ дае частв у тврдинви Крушевцу. Сва гослода, и све отм Г.не госпође сћдаго за соФру. Сђ десне стране до н1.га с!.ди старми ГОгђ БогдаиЋ, до овогђ деветЂ Шговића; сђ леве стране с!.ди ВукЂ БранковићЂ, а наиншке у заставу воивода Милошћ . —• Ово се м!.сто при трапези кодђ Славлниа држи за наипочестн1е. ЦарЂ ЛазарЂ узима златанЋ пеарЋ сђ виномђ у руку, и овако ночне говорити спои Србскои господи: ,,Коме да пашемЂ л ову чашу? Ако ћу е напити по старешинству, то е морамЂ старомЂ Шгђ - Богдану напити; ако ли ћу по благородству, мора ћу е Вуку Бранковићу наздравити; по сродству ћу монмђ деветЂ Шговића; по лепоти Ивану Косанчићу, а по стасу и вмсини т1зла Милану Топлици. Но и ћу е ономћ наздравити, кои е одђ насЂ св!го наиврстн1и, дакле: „У твое здравлћ тб 1 вТ.ро ил невћро. вонводо Милоше! пи за срећу сл КдугоћегЂ дана, и буди ми здравЂ и срећанЂ, ако ме и хоћешЂ Султану у руке да предашЂ." Милошђ скочи на ноге , исше чашу , и овако му тихо одговара: „Сутра е Видов-дакЂ, видитће се, ко е вћра, ко ли е невКра!" Ноћу у очи дана битке узие Милошђ два друга, Косанчића иТоплицу, и пође у станЂ ТурскиЧ, да убје Мурата. На путу савћтуе се онђ са своа два друга нменугоћи ш браћомЂ. Кодђ Срба и уобште кодђ Славлнна другЂ и братЂ скоро едно исто значи; онћ учини гоначкж завКтЂ, о чему ће се ниже више говорити. „Побратиме Косанчнћу," рече Мнлошђ , „еси ли тм прегледао Турск1и таборЂ? има ли много Турске воиске , хоћемо ли е моћи побитн." КосанчићЂ одговара: „Брате Милоше Обилићу! н саш. прегледао Турску воиску, Тур-

ска е воиска силна, и да се сви мм, ко.шко насЂ годб има, у со прочетнемо , небм Турцмма ни ручка осо.шли" Ово насЂ сравнливанћ опоминћ на подобно оно Омирово , гди АгамемнонЂ, пооштравагоћг! Грке, говори: „Толнко ш има, да кадЂ бм еданЋ ТроннацЂ дес.етини Грка виномђ слунло , 10 штђ 6 б 1 много десетина неслуигенн остало." Ово е скоро нстми начинЂ, ммсао свого изразити. „31 самЋ пунм петнаестЂ дана одао по Турскои ордји , па нити шмђ знамЋ краа ии есапа. Воиска се нлјова протеже одђ планина до гора, а одђ гора чакЂ до мора." Овде слКдуе обстонтелно описанје мТ.ста за исторјго врло важно, Далћ говорн Косанчићх.; „Ц1.о су просторЂ Т\рцн прекркоили, конб стои до 1:она , а гонакЋ до гонака ; боина 1 ииђ се копла блистаго као црна гора: барпци се впо као облаци, а шатори свЈ.тле као истми снћгЋ, н да бм киша сђ неба падала, небм могла на землго ласти , но морала бм пасти или на конћ нлн на гонаке." Овде опетЂ пмта Мнлошђ: ..Побратиме Иване! гди е МуратовЂ шаторЂ, н ћу тало да идемЂ, да уб !емЂ Мурата." „ЗарЂ нисн при себи, побратиме Милоше!" говори КосанчићЂ. — „МуратовЋ е шаторЂ на средЋ ТурскогЂ табора: та соколова крмла да нмашЂ, па да нападнешЂ изђ ведрогЂ неба, шштђ небм читавЂ тамо допрети мого." Ва послћдакЂ заклинћ Милошђ Ивана, да о томђ Цару нитпта неказуе, да се небм христјннска воиска поплашила. (Продужеше сл^дуе.)

ООЕТЂ НЕШТО СРБСКИ!. . .? Будући е у главиомЂ 2. Нове^. о. г. зас!>дашго Дружтва Србске Словесности р!ечЋ бмла н о томе, како бв! се Србски назвати могао ЕкваторЋ, и неки га назову равпителв , а други равникЋ. Мени се ово ни едно недопадне, ербо ми се види, да е то само преводЂ сђ Латинскога, и ове об^ Србске р:«јјчи међу се разликуго се само сјвоимђ окончапТ .мЋ, а смнс.за су истоветнога, коега е и р !ечЂ ЕкваторЂ, алн се менн чиии, да оно унутарно н управно зна-