Подунавка Београд

БОИ ОРЛОВСКШ. (Конацт.,)

На стожеру сћверномт. одђ землћ , У средт. леда и вћчнога мраза , Кажу лгоди едно чудо дивно. Всле ондн чудна тица сћди, Чудпа тпца, едант. о р о б4.ши. Сћ вити крнли по свћту покрнва, Л глава му далеко допире , ћп до Го/кногт., до црнога мора. 11!е орле осћдш 6б1о Одт. старости, нити одђ шалости , ВећЂ а орле побкл!0 бшо Одт. знмнога одг. сћтернои. снћга . На стожеру сћверноме сћди Птићт. крилатнн, тан орле сћверими. Кадт, ал лети тнца ластавнца Изт. далека , изћ западногн свћга , Л на крнло орла сћвериога. Зле му гласе по гогу допссе: „Зло га лега, орле одђ сћвера! „Зло га лега на стожерЂ сћвернБ1н. „Ето на те орла западнога, „А сђ ивимђ воиске, ви брон 1он нема ! ..Маше бичемЋ зм!е крилатице, „У западу кои се излеже. „Тежко тебн, орле одђ сћвера ! Слуша орле тицу ластавицу. —• Дпже крила . .. само едномт. мане , (вданЋ коракЋ великомЂ е доста!) Па долетп до Москова града , Покран града сави бћла крила. КадЋ ал' ево орла западнога! Маше бичемЂ зм^е крилатнце, А за нБиме мало п велико. Тежко тебн орле одђ сћвера ! —

А како се орлн загледаше БистрБШЋ окомђ на полго широкомЂ: ТадЋ полетн орле одђ запада Мане бнчемЂ змје крнлатице, Те удари орла сћвернога, Удари га по бнели крнли. —• Зло га ману, орле одђ запада ! Зло га ману, а зло га удари. Што га бичемЋ по крилн удари: СнћгЂ му само сђ кр!оца отресе! Сн ћгЋ опаде са витога крила ; Крила стреса тад' орле ећвернни , Крила стреса, те 1н разавјн . . . Колнко е кр!оца разв!о, Лхирко сунце криломЋ посакр!о; А ноћв тамна орлу западноме Крила црномЋ копреномЂ обузе. Т.)Д' дохвати орле одт. сћвера Витб1мђ крнломЋ орла западнога. Живбшћ огнћмЋ плануше му крила .. . А узЂ крила и Москове граде , Да се впди у тои ноћи тамнои ПутЂ путова орлу западноме. Оде тужанЋ орле безЂ обзнра, А оставн дружбу у пустинБи. (ПтнћЋ двоглавБш изђ нћмачкн гап Силна крнла узвн, и потрга Болћ перћ ! ошђ му изћ внтогђ крила) Внчћ крилатБШ за собомЋ одвуче; А кадЂ дође, одкуда полети: Бнчђ крнлатБш заплете му крнла.. . бданЂ гробЂ се отвори на полк) Крилатици и орлу западпоме. ■—• Стара маика добро е санлла... О мои орле, камо твое перћ? Ог. Острожавсвн.