Подунавка Београд

190

СРБИ И ИБИОВЕ НАРОДНЕ ИИСМЕ. (Продужеше.)

Што се саме битке тиче, ову у разнимЂ одломцима. кои се у свему неслажу, различито описуго. О смрти К)гђ Богдана и нћгове задруге, шта виШе и самогљ Киеза Лазара налазе се многе една другои противне ириповКдке. Познато изл исторје, да су Шгг> БогданЂ н браћа Шговићи десетљ година пре паден1а на Косову погинули, па при свемг> томђ цћсници опетг> пГ.ваго смрта Шгт> Богдана и нћговм деветг. смнова као на Косову догодившу се. Наилћпше описаше ове битке садржаваго слТ.дугоћи стихови , кои сћ почетна представллго воиску, кадЂ е у походу бмла. Царк. Лазарс сћде за вечеру, Покраи нћга царица Ми.шца ; Велн нћму царица Милнца: „Цар% Дазаре, Србска круно з.«атна! Тн полазиш-Б сутра у Косово , С' собомт. водиигб слуге и воиводе, А кодт. двора никог неоставлашт., Царе Лазо ! одт» мушкие глава , Да ти може кнвигу одниети У Косово, н натраг!> вратитн; О дводишћ мн деветт. миле браће, Деветт. браће, деветБ К)говнћа: Остави ми брата барт. еднога , бдногт. брата сестри одт. заклетве." Нбои говори Србск1н кнезт. Лазаре: „Госпо моа , царице Милице ! Кога 6б1 тб1 брата иаиволћла Да т' оставимт. у бпелу двору?" „Остави ми Бошка ЈОговића." Тада рече Србсши кнезт. Лазаре: „Госпо мон, царице Милнце! Када сутра б'ћ.п> дант. осване , Дант. огване н огране сунце , И врата се отворе иа граду , Т б 1 ишетаи граду на каппо , Туд' ће поћи воиска на алае: Све конбици подч. боинимт. коплБима, Предт. нБима е Бош;;о ЈОговићу, И оиб носи крсташд Барака; Кажв нћму одб мене благословт,, НекЂ да баракЂ, коме нћму драго, Иа нек-Б ст. тобомБ кодб двора оетане." КадЂ у готру к>тро освануло, И градска се отворише врата, Тад' ишета царица Милица,

Ома стаде граду кодк капјв, Ал' ето ти воиске на алае; Све конбици подт. боинимт. коплБима , Лредт. НБИма е Бошко ЈОговићу На алату васБ у чистомб злату, Крсташ -б га е бприкт. поклопго, Побратиме! до конн алата; На барнку одђ злата ибука , Изт. нбуке одб злата крстови , Одб крстова златне ките висе, Те куцкаЈо Бошка по плећима ; Примаче се царица Милица , (Та увати за узду алата ; Руке склопи брату око врата, Иакт. му поче т!о говорити: „О мои брате Бошко !Оговићу ! Цар б е тебе мени поклон !0 , Да нендешБ на бои на Косово , И тебе е благословв казао, Да даш б барикБ, коме тебе драго , Да останепгБ са мномб у Крутевцу, Да имадемЋ брата одт, заклетве." Ал' говори Бошко ЈОчовнћу: „Иди, сестро, на биелу кулу: А н ти се небБ1 поврат!о , Ни изБ руке крсташт, барвкБ дао , Да ми царе поклоии КрушевацБ ј Да ми рече дружина осгала: Гле страшнвца , Бошка ЈОговнћа ! О иб несм'ћде поћн у Косово За крстт. часнБЈи крвцу пролћвати И за својо вћру умриетн." ПакБ проћера конн на кашго. Ал' ето ти старогт. ЈОгђ Богдана , И за нБиме сеДамБ ЈОговића, Све е седамБ уставллла редом-Б, Ал' ни едан-Б нн гледати неће ; Мало време за тимв постовло, Ал' его ти ЈОговнћт. Воина, И онђ водн цареве едеке Покривене са сувиемт. златомт., Она под б нбнмб увагн кулаша, И склопи т руке око врата, Па и нћму стаде говорнтп: „О мои брате, ЈОговићБ Воине! ЦарБ е тебе мени поклошо, II тебе е благословБ казао , Да дашт. едекг, коме тебе драго , Да оетанешЂ са мномт. у Крушевцу, Да имадемт. брата одт. заклетве." Вели нбоизи Шговићт. Воине: „11ди, сестро, на бвелу кулу; НебБ! ти се гонакт. повратго,