Подунавка Београд

191

Ни цареве вдеке иуст!о, Да 6б1 знао , да бм погинуо ; ИдемЋ, се!о, у Косово равно, За крстт. чаенБ1и крвцу пролћвати , И за в-ћру сђ браћомч. умриети." ПакЂ проћера кона на каппо. Кад-в то внђе царица Милица , Она паде на каминЂ студенми, Она паде , пак& се обнезнани; Ал' ето ти елавнога Лазара. Када виђе госпођу Милицу , Уд'рише му сузе низт. образе ; Он "в с / обзире сч> десна на лиево , Те дозивлћ слугу Голубана: „Голубане, мои вћрна слуго! Тм одиши одт» кони лабуда , Узми госпу на биеле руке, Пакт. е носи на танану кулу ; Одт. мене ти Богомт. просто бмло! Немои нћи на бои на Косово , Већт. ос.таии у биелу двору." КадБ то зачу слуга Голубаве, Проли сузе пизт. биело лпце , Па одсћде одт. кони лабуда, Узе госпу на биеле руке , Однесе е на танану кулу ; Ал' свомт. срцу одол1>т' неможе, Да ненде на бои на Косово, Већт. се вратн до конн лабуда , Посћде га , оде у Косово. Овде истомђ сл !)Дуе описаЈпе саме битке; прво извКстЈе о томђ доносе два гавраиа, затимђ долази кнегкевг. слуга М илјтипћ . ранаиа обложенЂ. Кадт. е сутра штро освануло , Долећеше два врана гаврана Одт. Косова полл широкога, И падоше на биелу кулу, БашЂ на кулу елавнога Лазара , вдант. гракће, друпи проговара: „Да л' е кула (-лаиногт. кнезт. Лазара? Ил' у кули пиђе шжогЂ неча?" То изт. куле нитко нечушле, Већт. то чула царица Милица , Па излазн предт, бнелу кулу, Она ПБГга два врана гаврана: „Ои Бога вамт., два враиа гаврана! Одт» куда сте готроет. полећели? Пнесте ли одт» полн Коеова? Виђесте ли двне силне воиеке? бсу ли се воиеке удариле? ЧЈа ли е воиска задобнла?"

Ал' говоре два врана гаврана: „Ои Бога намт., царице Милице! Мб1 смо Јотрост. одт. Косова равна , Виђели смо двне силне воиеке ; Воиске су се Јоче удариле , Обадва су цара погннула ; Одт, Турака нешто н остало, А одђ Срба и што е остало , Све ранћио и искрвавлћно." Истомт. они та,ки бесћђау, Ал' ето тн слуге Мплутнна, Носи десну у лвевои ]>> пу; Па нћму е рапа седамнаестI,, Васт. му конбицб у крвв огрезнуо. Вели нћму госпођа ДЈнлица: „Шго е, болант. ! слуго Мплугине? Зарт. пздаде цара на Косову?" Ал' говори слуга Милутине: ,,Скин' ме , госпо , са кони витеза , З'ми мене студеномт. водицомт., II зали ме црвеннемт. внномт. ; Тешке су ме ране освопле." Скиде нћга госпођа Милица , И умн га студеномт. водицомт., 11 зали га црвениемт. внномт,. КадЂ се слуга мало повратш, Пв1га нћга госпођа Милица: .,Што 6 б 1 , слуго, у полк) Косову? ђе погибе славнБ1и кнеже Лазо? ђе погибе старБш ГОгђ Богдане? 1>е погибе деветЂ К)говића? 1>е погибе Мплошт, воевода? ђе погнбе Вуче Брапковнћу? ђе погибе БановићЂ Страини?" Тада слуга поче казивати: „Сви осташе , госпо , у Косову. 1)е погибе славнБ1и кнезЂ Лазаре , Ту су млога коплд нзломлћна , Изломлћна н Турска и Србска, Алн више Србска, него Турека, Бра нећ', госпо, свога господара , Господара, славногт. кнезт. Лазара. А 10 гђ ти е, госпо , погннуо, У почетку, у бого првоме. Погибе тн осамт. ГОговића . 1)е братЂ брата издати нешћеде, Доклегође еданЋ тец!дше : јоијђ осгаде Бошко ЈОговићу, Крс -ташЂ му с.е по Коеову в!и; 1 ошђ разгони Турке на булшке, Као соко тице голубове. ђе огрезну крвца до колћна, Ту погибе БановићЂ Страинл.