Подунавка Београд

102

Милошћ тп е, госпо, погинуо Кодб Ситнице код б воде студене, ђено млоги Турци изгинули ; Милошђ згуби ТурскогБ царт> Мурата, И Турака дванаеотЂ нлада ; Богђ да прости , ко га е род!о ' Оиђ остави споменЋ роду Србскомт>, Да се прича н прнповкда Док% е лјодш и докћ е Косова. А што ПБ1ТВШЂ за кроклетогЋ Вуко, ПроклетЋ 6 б 10 и ко га род1о ! Проклето лу племе и колћно ! Онт. издаде цара на Косову, И одведе дванаестт, илнда, Госпо моа! лштог-б оклопника." Све ове приповКдке често насЋ опомишо на Илшду. Кадћ су Троннци на Грчтпи логорх. ударили, дође Антилохћ ранћнЋ сђ борншта, и ПатроклесЂ му пере ране, и слулш га виномђ исто тако , као што 6 царица Милихда слугу Милутина служила. У карактеру гонака могле бм се више пута еднаке черте изнаћи: Омирова поезјл свима е позната ; збогт> тога се нећемо упустити у описанје обмчаа и поединм лгод1и гоначкогЂ в1м;а. Ово е време свуда еднако. Славлнпски су херои исто тако, као и Омирови, лгоди прости, страстолгобиви, гнћвлвиви, и нарочити лгобителви воине. Они држе храброств за наивећу доброд !.те.и,, почитуго наконЂ, лгобе раскошностћ и великолћше , често чине насиЛ1а, али нису никадЂ сурови. Они никадЂ неводе ратЂ, као дивлђи Америкаци , да лове лгоде, нанроти†они почитуго народна права, зав!.тђ свето хране , држе дану рћчв, и боре се честно. Ншокђ се карактерЂ чрезЂ хриепинство ! Оштђ више подиже: у Србскои се поез1и ни страховита освета Грка, ни свирћпоств Тролнска невиди; овде влада већа човечностг,, поб.Кдителви штеде зароблћнике, нити траже задоволвства срцу у крви побћђеногЂ непр1'атела. — Женск1И е полђ такођерЂ кротчји. Славлннка оногђ доба јоштђ е у кругу кућевногЂ атвота затворена, она редко кадЂ излази на веће позориште, иолитично недћиствуе, нит' ужива достоинство морално слободне и независиме особе, нћно владан К и нћни обмчаи су !О штђ источни , па отудЂ и произлази нТ.на смиреноств и болзлБивостг., кон се у тако назваиои женскои поезЈи наоди. Но зато опетЂ муд ;Ћ почитуе жену , као свогђ друга, као свого матерв и матерг, свое дћце. Нигди нема примКра у Србскои поезЈи , да се женсгли полђ презире, као што се то у стихотворешлма више изображенБ!, али морално покваренв! народа наоди. Уобште жена е бвкта у оно време, т. е. око краа 14. стол1 .т!а, кадЂ су у Европи гонач-

ке пТ.сме престале, и романЂ о;кив1о, само еданЂ предметЂ гледанн у погледу нћне тћлесне лТ.поте : она е текЂ нћжнимЂ чувствама своимђ на срца дКистновала. Сзсвимђ е друго станТ. нТ.но у пое.31*и старогЂ вТ.ка, а нарочито у Србскимђ пТ.смама, гди ш'е више робина, ако го она светоств 10ШТЂ и неокружава, кого јои Ш.мачкЈи родЂ дае, онаи сиинбш в Кнацт. честности, коимђ христ1лнство идеалЂ жене увћнчава. (Г1родз'женЈе слЗздуе./

И С К Р II Ц Е. XXII.*) 6 зб1кђ е духЂ човека, духЂ иарода. Гди е 63Б1КЂ смТ .шанЂ, онде су смКшане и душе; гди два езБ1ка господуго, онде единодуипи неможе 6бгги. Ово двоиство показуе два различита народа, туђа еданЂ другомЂ; показуе старБ1И раТЂ ИЛИ новбш, СаКрБ1ВеНБ1И ИЛИ видимбш. Неможе капа ни да трпи, ни да сбаци клобукЂ, незна заповТ.дати, а 1оште маиТ. слушати. Гдв единости ше, 1пе ни крћпости. Тко незна да лгоби, незна ни да искрену истину рекне; гди истине н:е, 1не ни дике ни разума. Међу нашим-Б жалостима има 10ште нешта добра, има дике, разума и лгобави , исто оиако, као што у голимђ планинама међу стћнама отвори се наеданпутЂ ненадана зелена долиница, гди вТ .тарЂ нештети и сунце непопржи; али е много драче, кои раздире ноге и руке; сува намЂ е землн, вТ .тарЂ свуда душе, стабла гули, цвТ.ће чупа. Нисмо мб 1, врста ученм , сђ кародомЂ нашимђ нити добро саставлКнн, нити добро разлучени; сђ нвиме се мТ.шамо, не да му дамо штогодђ одђ нашегЂ племства, или да му штогодђ одђ нћгове простоте украдемо. Мбг се сђ народомЂ мТ.шамо, да будемо и мб! и онђ тужнш и гор 1 и. Н:е оваи духЂ , духЂ милостиве лгобави, кои изсђ кђ нћму прптеже, него живинска желн немила, као кужанЂ, кои тражи кога ће отровати. Кои ће, Боже, 6 бтти свршетакЂ толики грТ>ха безЂ сладкоће, толики туга безЂ хвале? Кон ће 6 б 1 ти у будућности судбина наша? Кои ће кр†придобБ1ти, Латинска или Славлннска? Или 10штЂ друге народе очекивапљ у удалћтнимЂ вТковима, бћдна домовино мон!? Малена си међу гогославллнскимЂ сестрама твоима; но некји ми гласЂ све еднако говори, да тм нећешЂ бнти маиа ни руаиин, него да ће сепћсме твое на далепо чутн н орити, и упокоити у гробу сглнове твое, кои су умрли уФагоћи се у те, и плачући не свое несреће, него братинске. *) Искрнци 20 и 21 поовс се ограничакаго на помЉстносм. Далмафв , зато ш овде и несаобштавамо. Учр.

?"чредцнкЂ М и .1 О 111 т» П о п о в н ћ т, Изданок печатано у Правителственои КнБИГОпечатнћи у Београду