Подунавка Београд

194

Кога тражишЂ по разбого млада? Или брата, илн братЈчеда? Ил' по греку стара родитела?" Проговара Косовка девоика: „Драгш брато, дел10 незнана ! Л одт. рода никога нетражимч,, Нити брата, нити братучеда, Ни по греку стара роднтелл ; Мож' ли знати, дел!о незнана, Кадт. кнезЂ Лаза причешћива воиеку Кодћ прекрасне Самодреже цркве Трн неделћ тридестт, калуђера? Сва се Србска причестила воиска , Нанпослие трн вонводе боине: бдно есте Мнлошу воивода , А друго е Косанчићт, Иване , А. треће е Топлица Милане ; Л се онде деси на вратима, Кадт, се шета вонвода Милошу, Красант, шнакт, на овоме свету , Саблп му се по калдрми вуче, Свилент, калпакт, оковано пер4, На гонаку коласта азд!н , Око врата свилена марама , Обазре се и погледа на ме, С' себе скиде коласту азд1к), С' себе скиде, па е менн даде: На, девонко, коласту аздно , По чему ћешт, мене споменути , По аздш по имену моме: Ево т' идемт, погинути, душо, У табору честитога кнеза; Моли Бога , драга душо мон ; Да ти с' здраво нзт, табора вратпмБ, А и тебе добра срећа нађе, Узећу те за Милана мога , За Милана Богомт, побратима, Кои е мене Богомђ побратјо , Вишибимт , Богомт, и светммт, 1ованомт,; Н ћу теби кумт, венчанвш 6 б 1 тн. За нбимт , иде КосанчићЂ Пване , Красант, гонакт, на овоме свету , Саблл му се по калдрми вуче , Свилент, калпакт,, оковано пер-ћ , На гонаку коласта азд1и , Око врата свилена марамА, На руци му бурма позлаћепа, Обазре се н погледа на ме . С руке екиде бурму позлаћену, С' руке скиде , па е мени даде: На, девоико, бурму позлаћену, По чему ћешт, мене епоменути , А по бурми по имену моме:

Ево т идемт, ногннути, душо , У табору честитога кнеза; Моли Бога, мол душо драга, Да тн с' здраво изт» табора вратимт>, А и тебе добра срећа нађе, Узећу те за Милана мога, За Милана Богомт, побратнма, Кои е мене Богомт, побрат!о. Вишнбимт , Богомт, н светБ1мт, ЈованомЋ ; л ћу теби руЧнБТ' девер -б 6б1ти. За нбимт, иде Топлица Мнлане , Красант. мнакт, на овоме свету, Саб.ш му се по калдрмн вуче , Свилент. калпанБ оковано пер^ћ, На гонаку коласта азд1н, Око врата евилена марама, На руци му копрена одб злага, Обазре се и погледа на ме, С' руке скиде копреиу одт, злата , С руке скиде , па е мени даде: На, девоико , копрену одт, злата, По чему ћешт, мене епоменути, По копренн по нмену моме: Ево т' ндемт, погинути, душо , У табору честнтога кнеза ; Моли Бога, мол душо драга, Да ти е' здраво изч, табора вратимЂ , Тебе , душо , добра срећа нађе , Узећу те за верну лгобовцу. И одоше три воиводе бонне. Нби н данаст. по разбого тражимт.." Ал' беседи Орловнћу Павле: „Сестро драга, Косовко девонко! Вндипгб , душо, она копли боина Понаивиша а и понаигушћа , Онде и нала крвца одт. гонака Та доброме конго до етремена , До стремена и до узенђје, А гонаку до свилена паеа, Онде еу ти сва трн погннула, Већт. тн иди двору бикломе , Бекрвави екута и рукава." Кадт. девоика саслушала речи, Пролн еузе ннзт. бнело лнце, Она оде свомб биелу двору Кукагоћн 1 зт. биела грла: „Ло ндна! уде ти самв ереће! Да ее, лдна , за зелент, борт. ватнмт,, н онћ 6бј се зелен -б оеушЈо." Ова приповћдка требало бм управо, као што смо већт> напоменули, да заклмчи гоначкш вћкЋ. кои многе одломке , илити поособна пое-