Подунавка Београд

195

тнчна сачин1.н!н садраЈава. РитмусЋ е нбшвђ врло простљ, онђ састои изтз десетт. трохел одт» петЂ двослоијнм стопа, и ус1.гст> пада у другу стопу. Ова простота чини лакоств стиха, и то е по свои прилици узрокт>. штО се множина стихова кодт> народа овм предЈтла наоди: ербо кодђ други Славлнна. кодђ коиеритмусЂ тенпи, мародЂ млого више воли у прози нриповћдати? Оваи размћрЂ, осимђ тога музики подлон ;анЂ , могкда е узрокЂ бмо, што се овдешнТ. стихотворство ше усавршенствовало. врЂонЂ ,занимашћисе подобногласносћу нђ!овомђ, одузима 1 имђ слободно приповћданћ, а нарочито могућностЂ приповћдке полћшиати. КадЂ погледимо Грчк1и хекзаметрЂ, видимо, да и онђ такођерЂ изђ два стиха, преломкомЂ раздћлћна, састои, кое су доцнје саединили, но оваи е иреображаи онда текЂ слћдовао , кадЂ су престали бмли стихове узЂ музику пћвати, него су 1 и само говорили. Напроти†кодђ Славлина јошгЂ еднако стои поезш подђ управомЂ музиие, па зато е оно строго придр;каванћ лирическе Форме, повтораванћ рћчји, и почетакЂ стихова на еднакЈи начинЂ, а то све ограничава слободно гибан1з стиха у епопеи. Србско нарћч1в одђ св1Н) осталм Славлннски нарћч1н има паивише хармон1е и прјатности, оно умекшава •гврдостБ сугласнм писмена, и скоро е Та.иннск1и езмкЂ Славлнна. (Продужен1е сл Љ дј'6.)

НЕШГО 0 ДУБРОВНУКУ. (Иродужен1б.)

Устроен'16 грађанско (огдап1ма1нт С1м'1е) ове нове слободне обштине (гериђИсјие) бћмо е у почетку сасвимЂ народовладно ((ЈешасгаНцие): езмкЂ, кш.ижевностЂ, законословје и обмчаи Римллпа ту иевредими за доста времена уздржа.ш су се ; дакле неправо е ммсли гн , да су сами градови Рима и Константинополн б(»1ли схраниште Латинскога нзображенл; ,и ДубровникЂ узЂ н ! ј и д1.ли ту призамћрну славу, и единствено таковћШЂ средствомЂ онђ е могао увеличати се, блистателно одржати међу лкима и нћму често непрјнтелвскима народима. разширити на далеко свом трговину, получити велик1и утицаи у источнои политики, участвовати у заиста наивећимЂ лгодскимђ догађаима и постигнути трудомЂ и непрестаномЂ погибелви свои тринаестми вћк& живота, изражаватћи се по

томе у постоннству сђ псликимђ царствама свћта. Оскудица у землБишту одбацала е силовито Дубровчане на море, кое 18 са свбј страна обкругкаваше, и ово е почело бмти живалБ нбиовђ. За мало времена имали су едну велику бродбу трговачку , очистили су Лдранско море одђ гусара, и постали на овоме тесноморш (§о1рће) наивећи саинадници, што су Венец1анн имали. Но посп1.шио и примћрно умножаванћ богатства даде 1 имђ зажелити мало шире границе: то разширенћ 6 б 1 ло 1* имђ е у истину и преко нужно, ерЂ они никако нису могли живити у својои самоћи , а да нестуне у сашженћ са пограничнимЂ народима, сћ коима су трговали и добмли пристаништа, безЂ кои су сасвимЂ 6 б 1ли. На ближнБОи краини виђало 1и се множтво, и одђ каилћпши. што ш е на свћту; сђ тога они продужише мало ио мало свои градЂ до сувога кран. Тада млогочислени Славллни изђ околнб ! предћла притрчавали су г:ђ нБима, примамлћни добБ1ћу, редомЂ и сигурносћу, кол се онди уживала , и тако крвБ двон племена, сћверногЂ и Р имскогђ , сл!е се у едну , и створи оно благополучно смћшанћ , изђ кога е после нова Европеиска изображеностБ произтекла. взБШЂ Латинск!п брзо се изгуби у народу, и ништа друго н1б бмо , иего 63 бшђ правителБственБШ ; исто име одђ Рагузе претвори се у ДубровнинЂ, изђ р Г.чи Славланске дубрава. кое су у оно доба прикривале брдо, на подножш) кога градЂ се е простирао. Кра.и, Далматинск1и Стћпап -б дарова Жупу, ГругкЂ, Рћку и ЗаторЂ Дубровчанима , кои су одђ другогЂ опетЂ крала едногЂ ';добмли шшгђ и она три острова, кол П.шн *1усЂ именомЂ ЕлаФида означава. Бмло е време, кадЂ су ошг нритажавали Ч'ћлу половику приморске Далмацје, но частБ една ти притнжашн утече ! имб изђ руку, и само земЛБиште између Котора п Корчуле (Согси-а П1§та) 6 б 1 ЛО е обмчаинБП! иросторЂ ИБИове рипубликс. НароДЂ малс!численми, заузетЂ са†тргованћмЂ и кнБижествомЂ, по нарави е непр1нтелБ рата , и зато Дубровчани у свако време особито паштили су се, да ратт, избћгну. У своимђ неспоразумћн!лма они су често свое ползе жертвовали , и само кадЂ бм те ползе таке бглле, да се никако нису могле жертвовати безЂ особите погибели свое, па кадт, бм они суетно изтратили сва средства, кон е нБиова мудра по-