Подунавка Београд

БОГОЛВЛЂНИ У БЕОГРАДУ 1845 годинк.

Боже мидбш ! чуда големога , Идл грми, нл' се земдн тресе , Ид' удара Сава о брегове, Те се земдн изђ темедн дшлн, И потреса воздухт. до небеса? Нити грми, нит' се земдп тресе, Нит' удара Сава о брегове , Те се зем.ш изт. темела дгола, И потреса воздухљ до небеса: Веће Срби моле Бога творца , У краи Саве славе Боголвд-ћ , У краи Саве у краи Београда. Бога молн митрополитЋ Петарт. И са ш.ине десетт. свештеиика ; Бога моли п Бога прнзв1ва, Да освети воду Србадш, Да шмт. духа премудрости даде, Да 1 имђ даде и духа разума И своега страха Божјега. На молитвн стон србсши соко , Србскш соко кнеже Александре, Уза н-ћга конзулт. од-б сћвера Великога цара Николаа, А за нвнма Вучићт. воевода Са АврамомБ, Срба родолгобомБ; Па за иБима србски великаши , ПопечитедБ едаш. до другога, СовЉтници, рода заступници , И за НБима редомт. сановници , Па дечица мала и велика, Млада СрбчадБ, сами ученици, И народа безт> брол множина, Накићена у св-ћтломт. од4лу , Бога моли у помоћт. призБша. .—.

Ахђ ! да красна свечана позор'н , И утћхе давно пожелане ! Мнлнна е србство погледати ; Одт. радостн срце с' заиграва, Одт. радости чувство с' умекшава 1;е смирено н умиднммт. гласомт. Свога творца слави у кран Саве. 1ошт"б се већма разпалгом груди, И Србина народности буди, Кад -б погледи, ђе се барнкт. шири, СвиленЂ барнкт. блаженм времена,. И кадЂ види оне соколове Подђ барпкомЂ в^чне сдаве свое У парадн лепо наређане. Сокодовн стое подђ оруж'емЂ; Свћтле шоце кђ Савн управнли, Изђ нби даго сложке оганг, жнвБ1и, Те лолитву прате свевБ1шн -ћму. ПредЂ нвима су два топа воппнчка На обади Саке намештена , Изђ нбн србскн опетЂ гоколови Србс1ии барутЂ пале на прославлћ. КадЂ загрме топови воннички , Разлеже се Носавнна равиа, Залголн се земли нзђ темелн, Затресе се воздухЂ до небеса , Те разгони суморностБ облака И отвара путе жаркомт. сунцу, Те се ово лгобко указуе У средЂ зиме кано у средЂ л4та. То гледалн светци са небесз: И Божш угодницн славни , То гледали, па су беседнлп: Мидмн Боже ! теби буди хвада , На твоему дару веднкоме, КадЂ те опстђ слави СрбадГа, ПравовЉрно кадт. те просдавлива. Милбж Боже! тебн буди хвала,