Подунавка Београд

10

Ево веће четирт. столћт!а Одкад-в ове славе невидисмо На извору и на србскои рћци. Н ј саслушаи србска молебствЈн, И испуни нБ10ва прошенн, И утврди славно покол-ћн-ћ, А на славу имена твоега. —• Тект. што светци ово говорау, Стаде тресакт> неба вБ1сокога И кршенЋ свода плаветнога; У то доба небо разтвори се , Разтвори се на две поле равне, Као негда што се разтворнло. То гледао светителго Сава, Архипастирљ србскогЂ рода првмјј. У радости лице орос1о И србству се лгобко обратш, Па е оида тш бесћд10: „Роде милб 1 и , сладка Србадт I Славе твое данасЂ е зачало , брт. си оно сада запрос^о , НТто те води пожеланои цћ.ш. Да си ии'о страха Бонаега, Да си им'о духа премудрости , Да си им'о и разума духа, НебБ! толик' нда допануо. Молба твон Богу угодна е, И оће го давасв услБ1шати, И желанп твоа нспунити. И излнти свое неба даре ! Ал' залуду теби неба дари, Ако незнашв ове сачувати, Ои Србине , мило добро мое! Ако желишт. славу утврдити, И слободу данаст. уживати, И у свету чувен ћ 6 б1ти народљ , Сбаци нрамЂ злобе и зависти, И пакости , гаднога ината , И клевете , и омразе светске. И угуши освету у груд^ма, Слогу држи у дну и у ноћи ОбштегЂ блага, обштегЂ добра радн ; Слога роде! кућн темелћ дае. Чисту лгоба†тБ1 у срцу сгреваи Прама брату и роду твоему, Прама влади, прама отечеству. Изђ лгобавн увреде непримаи , Изз. лгобави све жертвуи на свету, А на славу имена србскога, И на славу отечества твога, Па ћешБ тако сачувати даре, Кое данасв будешл придобго.

СтрахЂ ће Бож1и да те руководн, РазумЂ ће ти да отвара путе, А премудростБ да приведе кђ ц-ћлн, Нека шкрипи злотворЂ свои зуби , Ништа теби наудити неће, Докле чувашЋ ове неба даре. То е за те оруаие силно, Коме ни адЂ немож' одолћти, Тимђ ћешЂ твое узвБ1сити станЉ, Тимђ ћешЂ проћн све клизаве путе, Нит' ћешЂ наћи мћста иепроходна. Ал' Србине, сладко име мое! ИзгубишЂ лн сада ове даре, Нема теби више избавлћнл , ПропастБ онда чека те на в-ћки." А. Н

НА ДАН1> СВЕТОГА САВЕ АРХ16ПИСКОПА и просв-Бтителн СРБСКОГЂ. Ан загорке, вбг небесне п-ћвке ! В б 1 божества Парнаса намЂ србски! ВЉчио бБ1ће што чувате србства, НадЂ нбнмђ лебдећ', ка' надЂ чедомЂ милбшђ, Н1то му врстне одганте СБ1нке, Та гоначне духомЂ и мишнцомђ , Кои г' хране и од-а-зла бране, Честн , среће стубЂ му утврђуго, ЧакЂ до звћзда име узвБппуго! Што Милошу . .. сав!нте вћнце, Вћчне славе, око дичне главе! Сраму, клетви л' предаете Вука... Докђ е плода одђ србскога рода, А подђ небомЂ и сунашцемЂ нркнмЂ !! •—• ДанасЂ сложно све ми заиграите , С«е весело данас-Ђ попћваите; Нек' вамЂ горе и дубраве густе, Шуме, гаи и сви србски краи , Одзнвђ даго; светцу а на славу. ГромксзвучнБш и нека вамЂ гласакЂ СвБ1 небеса изпробја своде ; ПламенЂ жертве , на олтару светомЂ С ђ чистб 1 мђ срцемЂ Срба нринешене, А у хвалу и чгств светитела Саве, свога и просвћтнтелн, До огиЉногђ да одлетит' може Там' престола свеси.шога Творца! И да гласн, кое младежБ србска, Та пнтомци луча божественБ1! ДанасЂ диже — узпренута чувствомЂ Почитанн и благодарности —