Подунавка Београд

еуђивати, или и очнтавати , али мало нг,и, кои ће се склонити, намћсто нћга боллји нзрадити и сг> нбимђ сђ похваломт« на св1,тт. изићи. О дђ онм млоги одпре е еданЋ, и то доиста кои наиманћ за то позмва нма, у СрбскомЂ НародномЂ Листу нћке називословне р!.чи изђ припреме Дружства критизирао и намГ.сто нви друге свое навео и предлогшо ; али сђ слабомт. срећомЂ, ерЂ и изђ тогђ н1.г6вогђ посла шта се друго увидило , но да е лакше урађвно што коекако критизирати , него добро што за умну критику сачинити? О снмђ тога е не одавно Дружству овомђ саобштено едно писмо , и:јђ коегЂ е оно разумћло, како еданЂ одђ заслужнЈи и одабран1и наши сгшсателн а н почитаемћг членова нћговв! о нћговои прииреми за називословнши РћчникЂ умствуе и како му на поеледку свое мнћше излаже, да бм болћ бвиш , прекинути овашК радЂ, па остапити езмнЂ, да самЂ сђ народномЂ просвћтомв ступа и да се тако самЂ усавршенствуе и очисти. Већу частг. умствованл овогђ свогђ почитаемогЂ члена Дружство е по достоиностн нћиои уважило; али што се овогћ последнћгЂ н Е говогђ ми Т .шл тиче , на то се оно , после надлеашогЂ разсудка о ствари, 1Пе могло склонити. врЂ знагоћи Друи;стко, да су извори народие просвКте училишта, цркве и кнвижество, а у овима да просвћћени и изображени .поди словомђ и писмомђ дТ>иствуго, не може друго увћренћ имати, него да су и ово блага и чистоће, што се нашемЂ матернТ .мЂ езмку, одкако е кнЂижеванЂ постао , прндодало, учени лгодн и спнсателБи пронзве .ш , и да ће ови исги иунапр^дакЂ радити, да сенашемЂ драгол1Ђ езБшу јоштђ и веће благо и она пОжелана чистоћа удћиствуе, кого може имати и кок) треба да има. Но премда е то тако, оиетЂ е оно такође и о томђ увћрено, да поедини учеии лгоди, имено списател1.и, свак' за себе радећи, не могу за каково положено време толико за допунЂ блага и чистоће свога езђп:а урадити, колико може дружство какво испословати , коега су члеиови тако исто кпбижсвници и списателЂи, и ков се поглавито на то опредћлило, да сложки о изображенго народчогЂ езшка дћиствуе. Овако су увКреи 1. имали , као што га и данасЂ шштђ имаго , и у осталм народа правн вћштаци о вопросномЂ предмету. Зато е Дружство као тћло , у комђ више з ? ченб1 мужева еднодушно и едноцћлно дћиствуго, предузело своимђ сакуплћнБШЂ сииама по истомђ предмету радити, и зато око суди, да не-

бм добро учинило, кадЂ 6б 1 садЂ посвр одустало одђ те свое започете радић, тимђ више, што себи ласка, да и оно, узевиш стварг. но нћнои вештествености у видђ , не другонч1*е, него равнообразно онбшђ ноособнммЂ сиисателвима дГ.иствуе, кои у интерессу народне нросвћте родолгобиво душевне свое силе упражннваго. С ђ друге накЂ страие ово Дружство суди, да и у случаго, иадЂ 6 б 1 вообште призпати могло , да не бм сгорегЂ бмло, оставнти, да езБШЂ сђ народномЋ просвћтомЂ, као и досадЋ, стуна и тако да се самЂ изобрази и очисти, опетЋ, како у разсудакЂ узме езБ1кословне прилике, кое у овомђ срећномЂ Кнлжеству иостое, не може се убћдити , да 6гј овде болћ 6б1ло , овако за народиБШ езБШЂ не радити, као што е оно започело и као што е и далћ по већои части наумно радити. 6рЂ онде, где се СрблЂима на туђемЂ езмку у учи .шштама науке предаго, у судовима суди, у воиски коммандира, одђ Правителвства закони и уредбе издаго, лакше се може удћиствованћ образованости народиога езмка одђ времена , кое обично евакш свби плодђ дуго носи, и одђ кнБиакества самогЂ, кое се око' свакогЂ свогћ посла обично млого препире, очекивати; али не тако овде! Овде, у благоеловеномЂ крБЈлу маике Срб1*е, Богу буди тонла хвала! земалвско ПравителБство све свое важне послове на србскомЂ езмку ради; овде све друге власти србски заповћдаго и наређуго, као што се у свима судовима србскимЂ словомћ суди , и у свима , малимЂ и великимЂ школама на србскомЂ езБигу науке предаго. За оваке млоге, млогостручне и млоговажне потребе и послове оће се и иште се езмкЂ, управо према НБИма и за нби , доволбно обработанЂ и доволбно богатЂ. Истина, драгш нашЂ езбшђ већЋ ни по природи своши н1е тако убогЂ , да бм, н у толикомћ кругу дћлателчости на ићиу радећи, здраво морали рамати, а сћ друге стране знатно му се већЂ и тимђ помогло, што му е ново наше кнБижество имагоће одђ старина благо преумложило. Но ко одђ насЂ не зна и не осети, шта му и колико му шштђ недостае? Науке се и умћтности овде у наст> писмено израђуго и у школама предаго , о коима ее пре никадЂ Н1е писало ни предавало, или ако и есте где и кадЂ, то сваконко овршно само и одђ врло мале части ; за те науке и умћтности вала рћчш н израза имати; но одкудЋ? единствено изђ извора учености или одб труда ученБ1 лгодш; ерЋ !и у нашемЋ простоиа|)Одномт,