Подунавка Београд

езмку нела. нао што Ц! ни у другомЂ, буди ко«мђ , таковомЂ н^ма , нити е биио. Раде истииа учителљи маши н сиисателљи, да за таковмитј териинологическимх) ил' техническиМЋ рГ .чима не стое науке , кпе умити палн : али ги одђ н 1 ј И еданЂ обично овако , а друг и онако изражава и унотребллва , све бел1> оногђ учебногђ равнообраза , кое е за читамћш свБтђ , а 10 штђ мло.го више за ученике превећљ нуЈидно. Далћ . вћпие и ншке земалг .сие пласти на нашемЂ езмку и такове послове одправллго, за какве се истми никадЂ пре до ова наиновјл времена нЈе тако обширно и тако разновидно употребллвао ; па отудЋ не редко бћша , да се една и иста стварг. у едномЂ званичиомЋ акту, у закону , уредби, налогу , или у будн каквои заповћсти србски овако , у другомЂ онако. л у трећемЂ ни овако , ни онако србски , него или турски , или русски или иемачки, ил' наипосле француски или латински, дакле како е готово нико неће разумћти , назива и наводи. Дакле ни за ПравителЂСтвеиу потребу, какогодЂ ни за ону катедре и кнБижества Н1е нашЋ народнБ1и езмкЂ ЈоштЂ довол1.но богатЂ и чистћ ; а валл му таковБ1М7 5 постати и 6 б 1 ти , ерЂ то достоинство народа иште и нћгово своиство дозволнпа, и то, колико е годђ могуће, пре и у не малои мћри. И ово су нагонителни узроци, изђ кои е Другкство предузело, сачинавати свои називоеловнми РћчникЋ, коимћ жели принети, да се нашЂ езБШЂ, колико е годђ засадЂ могуће , богатШМЂ учини и одђ 0нб1 страннБ1 рћч1и очисти, кое су се по досадашнвимЂ незгоднБШЂ прилииама у нћга увукле, а свимћ тимђ да како за училишта, тако и за земалвска НадлеЈкателвства удесншмЂ постане, и ово су поглавите причине, изђ кои се оно побуђеио налази, таи свои посао у почетку нћговомЂ не упустити, него га по знашо свомћ и силама своимђ, и далћ, но можда другимЋ само поредкомЂ и начиномћ , радити. Има ш, кои МБ1сле, да се овакимЋ посломћ, особито зато, што изђ цћлога ученогЂтћла изиази, некаква сила езБшу наноси , и изворЂ отвара, изђ коега ће у истши езмкЂ злоустроене рћчи безброино утећи, одђ кои се после ни за вћкове неће моћи очистнти. Ово Дружство занста не жели взбшђ тиранизирати, него му само, колико бол ћ може , у помоћг. притиче , сђ томђ намћромЂ, да му терминологическе рћчи лриумноаЈи и да га, колико е засадЂ могуће,

одђ страннм . особнто варварски , рћч1и очисги. Но оно и у томђ обозрително нзбћгава сваку краиностг., а кђ томе јоштђ и све, штогодђ кадЂ уради, на свћтЂ издае, да то коигодђ у народу кђ тому позБша има, разсмотри , поисправи и одћ погрћшности очисти. И оно не ради друголчн-:, него управо као и свакји поеД1ШБ1И списателЂ , кои нове рћчи крои и производи, лритомЂ се одђ свакогЂ самовладарства уздрл .авагоћи. А што се злоустроиства рћч!И тиче, где се ово >шмонћи могло при сачшшвашо терминологически и технически рћчш? Лег10ии су оваки р 1 .ч 1и и у другимЂ кнљижевншмЂ еЗБИцима , кое су доиста незгодно устроене ; али оне ипакЂ згодио служезаоио, за што су створене и памћнуте. Тако ће сваконко сђ таковб 1 мђ изразима и у насЂ 6 б 1 ти . МеђутимЂ Дружство е о томђ увћрено , да ће се само оне нћгове рћчи примити и задржати, кое е срећно изабрало или начинило , а да оне, о коима се нађе, да су, као што веле, злоустроене , неће у кнБижеству нашемЂ тв'рда корена уватити и одржати. На мћсто оваки време ће и вшшш степент. просвћте народие друге болћ наћи и у кнћижеванЂ сзбшђ увести. Осимђ припреме за називословнБш РћчникЂ Дружство е ово у своимћ засћдан'шма, коеедосадЂ одђ оногђ последнћгЂ главногЂ држало^ ЈоштЋ разсмотрило и сву латинску Граматику и прву частв Реторике, кого е, као и исту Граматику, еданЂ одђ нћговБ! иаидћлателнш редовнб 1 членова са своиствомђ учебногЂ Ручиика за потребу србски гимназ !ллнБ1 ученика сачинјо и нћму, по ВБ1шемЂ иалогу, на разгледЂ поднео. И учшшвшн оно о истшма полезнБШЂ и посве нуждпБШЋ дћлима н1.ке примћтбе, у слћдству кои су потомћ у т.има пожелане измћне удћиствОване, и нашавши на то , да су и по Форми и по матерш гућ.ш сходно саставл ћне, 1Пе оно друго, него одобрително мнћше о ш.има дати могло. 'Гако е Другкство на последку тштђ и едну рукописну ГеограФ1Н) , кого е еданЂ одђ наши ученБ1 младм отечественика у 2. части сачин10 и нћму подиео , нитало, и у томђ са задоволђствомђ нашло, да е младши, доиста лћпу намЂ надежду давагоћш, сачинителв млого доброга, полезиога и поучителнога матер1ала, не безЋ вћштине, сакушо и у томђ свомђ дћлу изл0ж1о , и само еЗБ1КОМЂ И стиломђ, коимђ га е списао, Дружству повода дао, зажелити,