Подунавка Београд

да се онт>, списателв , склони , јоштљ га едан- | путљ прерадити. 3 II М А. Одежда се свуда бела На шарв земнии спустила , И градове, шуме, села, Брдз, полн покрила. Луче СЈнца недопиру, Нит' му грее лгобкш зрак в; бр -б се магле свјд' простиру, И царствуе стужа, мракБ. -уг>\г ' Г) Оркант. бесни на све стране , Силно диже у вбјсљ снегљ, Беснећ' ломи сћ дрвлн гране, Снегом-в долго, прави брегт,. Нечуе се препелица, Нит' славулкЋ умилнб1и , Нит' просипа лгобичица МирисЂ сада свои силнбш. Гаи се лиши све красости, бр-Б с-ћвера оштрБШ зубт, Све отрже прЈнтности , И оголи растљ и дубЂ. 1оште сада Пант, на миру Код' колебе самт. седи, Алн дивличб зло затнру Д1ННИНИ погледи. Ал' ће опетЋ време доћи, Надежда наст. та пнта ; Да ће стуже нроств проћи , И процветат' смилБ-кнта. V-' Гаи ће здравац -б украснти, И славун лгобк1н гласт., ПолЉ с' цвећем' поноснти, Нћива дати пунБ1и класг>. Одт. цвећа ће внти дћва Венац -б красан!. лгобави, Певатће нам-в опетт. шева, Како зора заплави. Дуго неће то да трае, Времена ће нестат' злогћ ; Да чо киши сунце сие, И з*јб изкуства знамо свог-б. Раино Р. 1ованоанћз>.

с л о в о Н А С2ЕТ0ГА САВУ. (Продужув се.)

Валнло е еданпутЋ почети нвнћ1И н народНБШ животг. народу , кои 6 тога достожп. бмо, но само као просвештеномљ и слободномљ народу, ио и опетљ само у ономђ истомћ веку ». времену, кадЂ е и просвете и слободе свуда у велико нестаило, и у меето обе обште варварство наступилО и светљ упропашћавало. Валнла е дакле умна толика снага, колика ће токћ времена и оЈште опаке судбе не самО зауставити и одђ свогђ народа одвратити, него и све на болћ окренути моћи: у кратко вално е наР°ДУ спасителв и као новђ творацЂ. И Србство га срећно дочека у Растку, сБ1ну Неманћ, првога свога кралл. Кадт> тежка вештественостб све ијиво обузме, и у омнма скоро само животиибскн ЈкивећегЂ света изклшчително оно. што е вештествено и матер^нлно, важноств има: онда велики духови, да едностранноств светом-ћ не преоблада, презиру и сами свое вештество, заборавллк) свош тћлесностх. и изт> пТ> као излазе, да ие бм нбомђ порабоћени бмли. И Растко смнЂ кралћвЂ оставлн дворЂ оца свога, милину и сладостБ сродничкогЂ и друштвеногЂ живота, ипбегава потаино сва домаћа задоволБства и угодности, предае се трудноме Светои Гори далБноме путу, одриче се тамо свега вештественогБ и самога себе, само да уманЂ , да духЂ буде ; ерЂ одђ такогЂ само понижено човечество скору помоћБ имати може. Светогорско уединћнје бмло е онда готово едино место , у комђ су се шштђ неки зрацб 1 светЂ оставивше просвете светлили; у ићму се Ратко, одсадБ већЂ у монашеству Сав-' ва, нарочито онон струцБ1 наука посветт , ков су за спасеше и напредакЂ лгодства наиваше важеће, премда му, као што доцша д1>ла доказуго , пи друге нису нелгоблћне остатн могле. Требало е, свои народЂ и то цео народЂ просветитн, и особито до познаванл оне спасавагоће истнне довести, до кое умЂ самЂ себи оставлћнЂ текЂ по дуготрагоћемЂ и то срећномЂ развитку едва за стол1>т1Н и то кодђ поедиии лгод1и доћи или не доћн може; а безЂ кое родЂ човеч1и ни на наивећемЂ досадЂ достигнутомЂ степену изображен1а никако бмти Н1е могао.