Подунавка Београд

126

свого иоизу. Оброла нћгова била е исто онако проста, као што аду е н добродћтелБ, а одговори су му би.ш исто онаио асни, као и невиноств нћгова. Говорио е да се нћм.у немолЈв пребацивати, да непочитуе законе в;]>розакона будући да и онг. приџоси жертве у храмопима; да му се неможе за порокЂ пребацити, што онђ неверуе коекаквимЂ пророчтвама и прориданЈјма! да онћ не само неквари нрави, већљ да може цела Атина засведочити, да се наука, кош е онг?, иредавао оснива на ова два начала: ..Душу треба прећггоставлнти г&лу, а доброд%телг> бдгагствама." „Пребацу ете ми, говорио е, да неиспуннг вамљ грађанску дужностБ и да недаем' мнћние у народним' скуиштимама: питаите воинике,^ кои су се борили прч Потидеи, Амфиполу, Делиуму, есам ли служио мое отечество; питаите началнике Сената, па ће вам они казати, есам ли се стално противио убиству десет капетана', поб1>дителн' при Аргинузи , и гкертвји ваше неправичне суровости. Истина да ми е мои ФамилилрнБш дух-в од неки времена препону ставлло у ввна дћла мешатн се : но да нисам истши слушао, одавно бм бмо мртав; ер с^м се већ одвише увћрио да се неможе едан човек без казни противити неправдама целог народа. Тужите ме због безбож.ности: ал ислитаи те мои живот, моа дћла и мое разговоре, па ћете се убћдити, да и више вћруем божество него адои ту-.кителби . Може бмти да ће ко осуђавати мои понос видећи да се несаображавам обичаго, и што се моим судиама ст> молбама необраћам: но и ако се уздржавамЂ од тога, не чиним н то из гордости него из основоположенин ер судим да се праеда мора тговиноеати не молби, већ законима „У прочеи, л смрт не сматрам као какво зло, па у старости моши нећу никако, да избегаванћм смрти онеистиним моа поученил, коа сам досад против тога давао." Цицеро, дивећи се овои благороднои обрани, вели, да се Сократ пред Судом показао не као обтуженми, већ као судиа нћговм сјдин'. Мрзост е надвладала правичност; Мудрац е бмо осуђен: Пресуда ние изрицала казн, кого е имао издржати, већ, сходно обичаго за подобнш8 случаи осуђенвш е мого самБ себи изабрат-и казнв или затвора, или новчаног плаћанл. Но Сократ се ние хтео овои Прееуди покорити, говорећи: /Ј немогу мене за повина при-

знатг( : а будуки се од мене зактева, да сам себи изречем пресуду. какову заслуж-увм , то из тгризрепип тот што сам цео моп живот посветио отечеству и доброд%телг>и, осуђуем се, да ме држава за ово Гош мало даиа мог живота издржава. " Судие, овим поносом разгнћвлћни, осуде га да попие отров. I Ношто е саслушао Сократ? ову пресуду, ре-, ко е судинма : „Јом пре вас^ лг,ене е тгрирода на смрт асудила; но истина вас и мое тужихел^ осуђуе в(,чном безчестим и грнжи савести, •' ! Пре него што е издржао смртну казнБ деј; жа.о е у тамници тридесет дана; нћгово гонаштво ние се поколебало ни за едно тренуће, нити се нћгово расположение духа изменуло: нћгови су га принтелБи окружавали; и разговарагоћи се ст> нт.има показивао е непрестано оно исто веселћ и исту благостБ. Критон , сиоразумевши се са тамничарем^ трудио се наговорити га да бега из тамнице, !но ј Сократ е потврђавао: да неправичност пресуде недае право грађа^ну бегати од закона икгове земл^. " Последнв1и дан нћговог живота провео еу. разговору са своим прилтелБима о безсмртиго душе. Плато нам. е сачувао те разговоре, коима е С ° к Р ат доказивао да е душа безсмртнаЈ и опровргавао извинна безбожцика. А кад е куцнуо тужничас, смрти, храбрни философ , држећи у руци злосрећну чашу, реко е своим принтелБима: „/7 сматрам слгрт не као канво насилие . кое ми се чини, већ као неко средство, кое ми дав тгровиђение да се потгнем на небо полазећи с' овог живота налазимо два пута, од кои едан води добродћтелБ средоточиго блаженства, а другхи одвлачи порок месту мучена." Почем~« изреко ове речи , и наредио, без сумнћ иронично, да се едан пето Ешкулапу на жертву пренесе, изгрли свого децу, и умоли божество да му учини срећним ово нћгово последнћ путованћ. Кад е осетио отров, легне и умре мирно, пошто е пребацио нћговим принтелвима што оплакуго нћгов покои. Завист умире са великим лгодима, кое е оI на гонила; но нби свагда освећава неблагодар1 ни народ позниом признателношћу.