Подунавка Београд

33. ВеоградЂ 18. Августа. 1845*

Ж Е Т В А.

Тако свакш нека жанФ, А не чами, нити жам-ћ

ВећЂ слапул малогт. преста

Иа припеки чуданЂ сан%,

По дубрава, лугу, честа

КадЂ му слађе 6 б1тн може, —

Умилнто звонит' гласв;

После д-ћла одморЂ •—• ложе, •—

Зрацн сунца свудт, се лјго ,

У дружинн чннит' станЂ.

У трептенго с' етри в!го:

Подне лћта куца час*. 1

Па кадЂ види у крстинн Сво д-ћланћ, на чистини,

Сва прнрола, сва вселена,

Преважго да е класЂ,

Шуме, билн 1 ошђ зелена

зг

Може л' радоств з'држат' срцу,

Осћћаго Феба жарљ ;

Да некликне ка свомђ Творцу

СвудЋ тишнна, покон влада,

Изђ дублБине срца гласЂ:

Нит' оставлн животћ Лада,

ГдЉ мируе свака тварБ.

„Воже мудрБШ, вћчнБ1и ; блапб, Кои си рек 'о: животђ драг !и,

И намЂ желБно време дође,

Да и зачинн зиоинбш родљ,

Наша нога там' да пође

Ево т' поемЂ гласно псалме,

БезЂ зачепка таи о чпарљ,

И прославлнмЂ твое име,

Кои чнннше одпре често

У ЈКиване храму садЂ!"

Тугн, с.корби нашои место,

Души, цћли млогш квар-ђ.

Пнрамида наше жетве, Изђ маленогЂ трудка, жертве,

Аиде сестре, браћо мила,

Класнми нека буде стогђ,

Сђ срцемЂ пуногЂ веселила,

Гдб ће свак1н после моћи,

Жетви даимо златнБ1и српљ;

Савршено тако иаћи

Одђ насЂ пћсме нека зуе,

СувишакЂ, ал' труда свогђ.

А одђ нвиве некЂ се чуе,

Исподђ српа, слично врпљ! Ј

СадЂ ће с* тамо на поллни Скоро видит', труда желБНБ1И,

НекЂ се вјго руковаћи, 1

Узза стожарЂ рпа, збирљ,

У ВБИма ће с' после наћи I

А на лицу нашемЂ, челу,

НашегЂ лица сладкш зиоД; 1

И ј граду, полго, селу

Рука руку подпомажи, I

СрбскомЂ дому здравлћ, мнра!

Све на едну страну пружи: 1

VI. Г ; 1 .

То в правБЈи пос'о моб ! |