Подунавка Београд

138

НЕВИђЕНћШ ПРАТ10ЦЂ. (ПродуИ1ен1е.) Нектеде наставити далћ, но као громомтв пораженЂ размшшлати стане о заблуђешо свомћ? НикадЂ невиђену дћвоику обоаЈавамљ, рекне у себи, а Милешго, коа ме е лгобити учила, кон ми е страхЂ и повћренћ кђ Богу утврдила, кол ме е сладкимЂ навичаемт> околностн нћне сасвммђ разнћжила , шо садт> да заборавимт> I О Боже! опрости ми — и ктеде устати, да иође; но погледЂ невинши и лгобкш смете сва нћгова намћренл, и на ново одђ забуне узме стихове да чита: Вм лежите вр' Авале Разстроене нћме сграде; Споменљ руку, хито с' зидале, Сђ вама на вћкљ зарљ пропаде? Бмше л' горда Рима чеда Виадаоци землћ наше, ПредћлЂ дивногћ тогђ изгледа Зидомђ вашимЂ што вћнчаше? Да л' то бћ1ше Сарацени, Господствугоћ' србски краи? Сљ горки Вила успомени Зидаоца име таи! Крвожеднм гди су птица СадЂ у зиду узки стани, Бћднм да ли робинБица Ланци бмше уковани? На одломку стћна овм , Тучне сада гди су паше , Србин-Б да ли у окови За слободом-в уздисаше? Одтуд' зарЂ сз г пани твои Нападали СремЂ и Босну; Плачант. гди садт> Србинт. стои Гледећ' владу инокосну? Подижућ' се подђ облаке Оро вреба заице мале, И на крили мунћ лаке Лети кђ птенцемЂ вр" Лвале. Исто валБда боине чете У наше су текле лћсе, И спаливши храме свете У градЂ сђ лова враћале се. ЗарЂ гди ноћца вћчна крјв СадЂ тавнице претрпане, И гди лготе сичу змје СушоиЂ изворт. кадЂ усане:

Мученика труну кости, Погребепе безв опела; —■ Но пренутће одђ тлћности Кано финиксђ нзђ пепела ; Србма кадЂ се данЂ полви, И настане златно доба, Душановои у држави Да разтури гвожђе роба! Ах! уздишу обое, едно другогЂ умилно, но као уплашено погледа; Хлое га молиј да што друго чита. •— Чита: Савина водица. Ту, гди суза твога ока На столћтне паде стћне, ИзворЂ тече кран потока Цћлећ' вћрне разслаблћне. Савина испостиица. Смерна твон испостница, На умилнм стоећ' мћсти, ДанЂ к'о звћзда преодннца ЗлатнБ1И вћкЂ ће намЂ привести. Ово е већЂ 6бш прочитао , а санЂ му очн сведе. Оваи благГи, лгобкји и умилнми санЂ колико стиховима, толико пр1нтнои близости лћпе Хлое, на кое се крило наслон10 бћше, приписати може залгоблћнми философђ . Зато га тако називамо, што е свакомЂ слћдству узрокЂ знао налазити , но у пркосЂ СВ1ГО свои нзпмтиванн н1е могао поннти, зашто пемогке Милен110 да изђ главе избаци. IV. Срећа да л' в нзненадна, пћи што е ^ чнммђ свеза бракомгТ Као што е Луна Ендимшна крадомв полгобити , и сђ мћста уклонити се ктела, и чинећи се невћшта од-озго сматрати агелила, какво ће дћиство на спавагоћега нћнЂ ватренми полгобацЂ учинити, па се случаи — свирћпми сиучаи на младићеву ползу у таи посао утрлно и намћру страшлБивице, стмдлБиве лћпотице намћру одкр10: исто садв и Хлое, скинувши брижлбиво храићно покривало лица, и с.урепећи у срцу, приближивши устне кђ устнама" свогђ помилованика, ужасие се, кадЂ бваи, недочекавши далћ пригибанћ, отвори снине очи и — иепозна Милешго, ерт> о нбои ни санно нне, нвремена остави Гои, завћсу набацити, премда иполгоблћиои. — Како да е познао ние, гди су му