Подунавка Београд

36.

18 45.

ПОЗДРАВЂ ученицима св1к) Београдски запеденш, приликом'1. доиазка нбиовогђ , посие дво - м'ј> сечногћ одмора, у београдћ. Д.ч, хптнте , о! премнли дрјзи , Света гкели некЂ вамт. крила шнрп 1 Ам' у биага наруч1н Музи, Гдн васЋ неба чекаш зефири, Кои жаркостБ пламсна Разганит паклена. Похнтите, ер 'Б већт. труба Крона, Да с' отвори храм -Б ирееветмн, — труби, Гдн ће србска славе данасБ трона Злато-ткана да с' украса руби , Да се днви целвш свстт., Каквмн на нг.ои трепти сплетт.. За родбиномт. жалостБ сузе тренте „Ст. Богомт. остан" тужномт. при изрнку, Младс душе, буина срца греите СветБшт. чуствомт. — по светомт. узклику —■ „Да за милбш треба родт. „Презрст* свое жизии бродт.. вр в онт. желвио на васт. гледа , друзи, Кадт> штренБи куцаго му часи, Већт. веселимт. песмам' звоне лузи, Обливаш среће га таласи, Да му руку пружите, Храму среће служите. А раиски е: (вечна правда хоће_) За род 'Б само живити и мретн. — — Као мунћ нект» севаго злоће, Там' ћ' на гробу ипакт. трепт^т' сплети, •Гдн кадт. скр1в судбина За родт. падша Србина.

Ко родт, лгоби, н^ћга вечностБ лгобн, Вечно живи, кои за родт, живн Н ити ће и времена му зубн, Нит' вселенски мора сви изливв ДивнбпЧ споменљ иисна Збрнсат' умна ст. камена Хаите! дакле, срцемт. отворенБШТ., Ам' небесно гди се точн пиће; Овммћ знанте, красно зготовлћнммЂ, Ваше ће се овечитн бБ1ће Када буде ладнБ1н гробљ Тћла скрјо вамЋ издробт.. У Београду 1845. год. А. Десимировићљ, Слушателв философ!6.

О Ч о в Е К У, наиблагородшем -б створу БожЈемт.. Човек -ћ, поредЂ тога, што се за наиблагороднш производЂ и стварг. Бога, изђ многи нћму преимуттественио придевени своиства почитуе; ничимђ манћ ипакЂ се, скоро рећи безчуствепому по грднои мора пучини таласашћему се валБку уподобити може, кои се часовидно изђ нћдара едногЂ удруги таласа нћдра по сили и немиру волнји морски смештати дае; и зато време часЂ брегове морске, часЂ пакЂ грдне стћие, силнинЂ нагономЂ и бћсниломЂ таласа, поздравлити мора, докђ . га и еданпутЂ бездна морска, после толики патнл, прогутаемЂ своимђ , одђ бћснила бура свои за навћки слободннлђ неучини. М б 1 видимо , и изђ посвакидашнћгЂ искуства дознаемо, да човека нужде, бЂде, и разли-