Подунавка Београд

150

чите непогоде, кое су магновено, често и са јкивотомђ нћговммљ скопчане, непрестанно стижу, сусретаго , и устопце даноноћно В1лго ; па шта 10ШТЂ више , одђ нћжногљ и невиногг> нћговогђ на оваи свћтг. полва почну , па га узастопце тако вхагоћи и до мрачногљ гроба прате!!! О да чуднм промћна и непогода , кое човекЋ текЂ у овомђ кратковременомт, животу сносити, и сђ наивећомЂ борбомт. и колебанћмЂ путугоћи крозБ оваи свћтв, као мимогредно претрпити мора!! Да шта б&1 онда попамтити и претрпити морао, кадЂ бм му се по несрећи, да рекнемЂ, жнвотђ са два, три, или више столћћа подужити могао; кои, башЋ и онда , кадЂ помбхсли да е све избегао , сваке препрече сђ пута уклонго, и текЂ едино прибћжиште покол, за станити се, нашао , ипакЂ у В1лгоће се коло бћда утрчати мора!!! — Ние дакле неправедно речено: „СвћтЂ е оваи обиталнште св!го зала." •Но гле! непознавагоћи преизнштноств и мудроств намћре и управе Бож1е , како грешимо. А ние л' предивна и непостижима мудроств Божгн башЂ зато свћтЂ оваи обита.чиштемЂ зала учинииа , да намЂ вћчна промКна живота слађа, и несравнимо слађа буде?! 6рЂ кадЂ бм ово-земнБш свћтЂ и животђ оно вћчно блаженство и нравственнБ1и свћта редЂ, коме мм тек-ћ изђ овогђ временогЂ и пуногЂ патна живота , приближити се, и са освобођен Кмђ нужда , бКда , и различитм непогода , у зкивоту лретрплћнм, приединити се гкелљно тежимо, садржавао; то онда заиста никачве разлиие између зла и добра, •— коа животђ услађава—- слћдователно и никакве сладости у вћчномЂ биаженству, као промћни живота , нити бм познати, нити пакЂ раиске красоте са узхнћеномЂ радосћу , хвалећи и славећи ве.шчество Бога , уживати 6 б 1 зна .ш. •— Дакле све у зкивоту што се намЂ догоди , треба равнодушно да сносимо; знагоћи, да правда Божји никогђ , лгобећегЂ такову, безЂ утћшен1н неоставла; н да она внше путји, само зато на насЂ разповидна зла попушта , да постоннство човека , наиблагородцјет-ћ створа , у славн и ве .шчеству Бога , нао саздателн свогђ, позна. ч А. Поповићв.

ДОБРОТА СРЦА. Воивода одђ Бургунда, унукЂ Лудвнга XIV. и престолонаслћдникЂ Французке, кои на зка-

лостб како сво 10 мђ благородночувптвугоћемт!, тако и нуждавагоћемЂ се човечеству у цвћту младости свое напрасно као цвћтЂ одђ бћснугоћегЂ вћтра одузетЂ буде ; 6 бш е воивода наиотличшега срдца и дароваш'л духа. Као дћте дао е онђ тому одговарагоћа доказателства, кадЂ е едногЂ дана крозЂ Версаилсне сокане проходао се. Бв1ла е онда година, кадЂ е обшта гладв царствовала. Познало се нћгово добро с РЛЧ е » зато се умиожи брои нузкдавагоћи, кои му наскоро кесу изцрпе , будући су они нћгове дарове у право узимали; напослКдку кадЂ већЂ никаковм новаца при себи ввппе имао 1пе, счепа свои орденЂ, кога е нос!0, изчупа нћколико драги каменл , и преда 1и едномЂ благороднику нћговБг пратшца са слКдугоћимЂ рћчма: „Продаите ово , и учините да ово намеић лебацЂ буде." Шта мо;ке краткому животу ВБпне важности и достоинства дати, него свое и други срдце орадостити? А. Н.

Ш К О Л А ЛЕПЕЗЕ. Лепеза е бмла, а и садЂ е одђ части 1 оштђ за госпое одђ наивеће вазкности ; ово е еданЂ ЕнглезЂ увид!о и башЂ озбилвски предложенЈе учнн10 , едну школу лепезе основати , у коти бм младе дКвоике упутств!е у држанго иепезе имати могле. Онђ е таКођерЂ едно савршено теоретнческо маневриранћ лепезе назначЈо, кое е сасвнмЂ воиничному правилу упражннванн подобно, у комђ упутств!е по упранителнћ1МЂ рћчма бмва: „Лепезу горе! Леиезу ширити! Лепезу затворити! Лепезу доле ! „Мичите иенезу!" При томђ единствено прнтискивапћ руиуи прстпо , кое е пространп нзведено, овде неможемо описати. Наивнћма ннтересира : Мичите Лепезу!" брбо се лепеза различнБ1МЂ начиномЂ, по во.и.и иритнжателЂке мицати може, одђ .нотине , одђ стБ1да , изђ забуне , одђ страха, пдт> радости, изђ .иобави н т. д , ербо госпое СБ .чепезомЂ тано добро , као п сђ очима гоноритн, плакати . и сиКнти се могу , н ово све изучити н1е тако башћ лако, зато опредКлнва речепми ЕнглезЂ траннћ упутств^н у 1П1:оли лепезе вриме за шестЂ мћсехри. Д. АврамовићЂ.