Подунавка Београд

151

едно ппшђчаше за србску литературу. (1Хзћ новина Оз1 ипс! Л-уев!.) Наивише се међу Србима разпростиру забавне кнвиге; строго учена дћ.ча неимаго у Срба ни мало или врло мало читателн. Ово обстоателство, показугоће до кога су степена Срби у образованости дошли, и племенито мбјслеће кнг,иЈкевнике , кои науку несматраго за краву, што ш маслоит. провиђа, принуђава , да слћдуад правцу времена по вкусу, и посвећуго се забавнои литератури. Међутимљ ако у Нћиачкои стои тужба на скупе кнвиге, то е противно у Срба. бвтина, само да се трошковн печатнћ намире, мора свака шшига бмти, ако ће читатела да нађе. Подђ овакимљ обстолтелствама честному кнБижевнику, кои се годннама знои и мучи, да што честито изда, па ма бмло то и срећно урађенши преводт.. Камо какова добмтка, да себе и свое зарани, и за далћ свое изображеше средства набави? Жалостно изгледа србска ли^ература ! А тому су понаивише криви млади кнвижевници сами , кои, весели да су крпарпо какву издали, осигуравши разпродаго колико е могуће низкомљ цћномт>, и задоволвни малммЂ доббЈткомљ, одма свои литерарнни путљ подобно еФемерима за свагда затворе; и зато видимо у Срба множину новокрштенв! имена , али међу тима мало, кои се постолно и сђ озбвЈлвносћу литератури посвећуго, Болби кнБИжевници валнло 6б1 да се сложе и оруж1емЂ критике дилеттантизамЂ разтераго и публики болвш вкусЂ даду, иначе при партаискоме положеш"го утицаи имагоћи кнбижевника н1б ни мбшлити , да ће се икада поболБшати станћ србске литературе. А. А.

острегателно-поучителна умствовАна старв1 мудраца. одђ Ант. С лавун. У колико е свћтЂ неправичанЂ , и у колико е 10ШТЂ више неправична и пристрастна истор^д, видисе одтуда, што она поредЂ велики мужева, кои имена слави, ненапоминћ нигдг: оне иужеве, посредствомЂ кои су велики тн мужеви великима постали.

Зоогђ тога, што сваши отацЂ са дћцомЂ сво1омћ не постуна омако строго , као шго е нћго†отацЂ сђ нБиме, кваре се напослћдку и цћли народи. ВолтерЂ велн: Р1.чб ова „може бмти", наиистиџитЈл е рћчБ у цГ.ломђ човечјемЂ разговору.,, Одкако е нстина сатиромЂ постала, с-ме свакш истину рећи, али не сатиру. Савћте радо примаи н слушаи, ал' само одђ поштенБ! лгодш ; ерт, знаи, да нн една зм1н неможе те тако лгото за срце уести , као савћти отровнБ! ласкателн , н пакленв1 завидлБнваца. И срцемЂ и душомЂ трудисе да себе лћпимђ и високимб наукама обогатшЂ , ал' не у томђ на1мћрен1го, да са знаићмЂ твоимђ вб^сокоумствугоћи стронои .ца свезнанл другима манћ ученима као нћке законе прописуешЂ, него да своме владаоцу, роду и отечеству на ползу будешЂ, и онда ћешЂ текЂ благороднои цћлн одговорити моћи: дћла твои некЂ те похвалгого, а тбј се чини и невћштЂ. Оваи е свћтЂ за поп1тена човека чита†пакао, а за ласкателћ и подлакнице земалБскЈи раи. Бзикђ мудрога стои у срцу, а срце ветренлка сгои на врЂ езика. ПаметанЂ човекЂ у слћдугоћимЂ трима предметима себе упражннва: оставлн оваи свћтЂ пре, него ће нћга свћтт. оставити ; прнправлн себи гробЂ пре , него ће у нћга лећи ; и угађа Богу пре, него ће предЂ Бога изићи. Онаи прјнтелБ, кои собствену текв користБ у пр1нтелБСтву предЂ очима има, подобанЂ е ономе ловцу, кон пшеницу непросипа зато , да птицу нарани, него да е улови. Овак и пр1ате .1б могао бм се сђ гладнБ1МЂ псетомЂ сравнити , кое бачену му кошчуру воли . него руку, кол е костђ бацила. И наивећегЂ тиранина мрзостћ сђ нисхођеп1емЂ може се колико толнко утолити, али мрзостБ завидлБиваца никонмђ начииомЂ: завидЛБивацЋ у предмету свое зависти све, што годђ види, наопакб впдн.