Подунавка Београд

152

НАРОДНА СРБСКА ПЂСМА. ССаобштјо Тодорт. Блапћт>.) КРАЛЂВИћЋ ј МЛРКО ИДЕ К'1» црквн грачаници. Пошетао Кралћипћу Марко Грачаници цркви па готренћ. И1р. Марко на по пута обш: Сакоб!о тридесетЂ Турака, Собомт. водећ' три робннћ младе; То су Марку бБ1ле посестриме. А кадт. Марко виђе посестрнме: Онђ се одт. нбн јптнтомб одштптуе, Да га оие небм упозиале. Али оне по штнтј познаше Побратима Крал-ћвнћа Мирка. Па говоре три му посестриме: „Вогомт. брате Крал-ћвићу Марко! Знашт. ли кадт. сн 6 бш у арапске Допануо руке н тавнице? Да т' небеше наше старе маике, Тбт 6б1 6б № погинуо Марно." Кадт. то зачу Кралћвнћу Марко, Жао му се доста учиннло; Пакт. се штигомт. свонмт. одштнтуе, И говорн Туркомт. нннчаромБ: „Ои Бога вамт. тр1естт. нничара! Пустите ми та трн роба млада, Ил* пустите, ил' за паре данте." Ал' говоре трЈестт. лначара: »Ид* отале каурине Марко? 1оштт. намт. нје тавница допуиа, Зарт. е мбхслншт . тобомт. допуннти?" Неће Марко тога да се мане, Већт. по другш путт. вели Турцима: „Он Бога вамт, трЈестт. нничара! Пустите мн та три роба млада, Ил' пустнте, ил' за паре даите." Веле нћму опетт. лннчари: „Ид' отале море лудо Марко! 1оштт. намт. н!е тавница допуна , Зарт. е оћешт. тобомт. да допуништ.?" Кадт. то зачу Крал4вићу Марко, Да га Турци све еднако® руа;е, И молбу му ни мало слушаго: Разлготи се као гун лгота , Пакт. потеже копл-ћ убоито: НБИме б1е Турке нничаре; Оипе . 1н б!е , а шарацт. му г^зи. Свн тридесетт, Турака изсече !

Само оста Панџл Арапанџа , Аловнтбш гонак-в у челгостма, Тувагоћи младе робннБаце. Онда Марко првтрча и нћму, Пакт. са 6 оинбшб копл^мт. га удари; Како га е лако ударт, Са црномт. га зсмлбомт . саставго! После Марко узе посестриме, Одведе ји црквн Грачаницн , На готренћ , на Боипго службу. Марко неће у цркву да нде, Веће сетант. око цркве ода. Ш.тта н-ћга с гарми Игумане: „Ои Бога тн мон посБшче Марко ! Какпа тн е голсма неволи, Те ти сетапт. око цркве одаш-Б?" Ал' говорн Кралћвнћу Маркс: „Поочиме, старн Игумане! Када ПБ1тапп., право да ти кажемт.: Дал се могу чисто нричестнти? 6 рт» готрост. крвБ многу прол!о СаМБ." Вели н-ћму старБш Игумане ! „Кажи менн мои поскшче Марко! Какву сн тн готрост. крвБ прол!о?" На то сгаде казивати Марко Све по реду , као што е 6 бтло. А кад -б Марко све по реду каза, Вели нћму старБ1н Игумане : „Ти су грћси теби опрош гени, Ине само онн опроштенн , Но одб Бога 10 штђ си благословлћнт., Што Хрнстово роблћ тб1 избавн Одт. поганскн руку и безчества. Већ 'б ти нди у бјелу цркву, И у нбои се можешт. прнчестиги: ИТто изсече трЈистт. нничара , Кан а набра зеленм нбука ; Што искупи три Христова роба, Ти сагради трн б!еле цркве, До три цркве и три монастира."

ИОВА КНБИГА. Прости опист, свецелогЂ земл$познанл. вдна земл^писна кнмсжица за свакогг, одг Георггн Хаджића, при ц. к. главно-поштанскомг чиновничеству Осечко .иЂ ц. к. Поште чиновника. И Иовомг Са• ду 1844. Писменм Екатариие /аикоаиАа вдове. На8-ку, стр VIII., 431.

Учредннкт. Милошт. Поповићт.. И.чдаио и печатано V Правителственои КнкигопечатнБИ у Београду.